Setih se, dok sam gledala reklamu za zelenu kafu, svoje agonije a da nisam znala da sam upala u to.
Pre vise od decenije, raspao se meni tada jedini svet. Nasla sam se u nekoj vrsti depresije, i emotivne sitosti. Eto vecina sveta je emotivno gladna ja bila sita, i ne znam kada i kako, prestala da jedem. Meni bilo tako dobro, normalno, nisam obracala paznju na hranu, nisam osecala glad, jela sam ne znam kada i ne znam ni sta ni koliko. Bila ja u nekom svom svetu. Pocela sam vidno da mrsavim, ali meni se to dopadalo, kao bila sam debela, sada cu da budem riba, mrsava. Poceo narod da primecuje, poceli komentari u kuci, ja odmahivala rukom , meni tako lepo. Ne secam se koliko je to trajalo, dok nije do mene dosla drugarica koju retko vidjam, kada me je videla sokirala se, rekla da licim na motku. Ja njoj da ne lupa, malo sam smrsala, ona me naterla da se izmerim i tada mene opali slog, imala sam ispod 40 kilograma, izgubila sam nekih 12-13 kg, ako ne i vise. Opet sam ja rekla da je meni tako dobro….kaze ona meni da cemo nas dve kod psihologa, ona je upravo isla kod nekog jer se razvodila. Ja onako i ne znam sta rekoh, bilo me briga, bilo mi je svejedno. Odosmo nas dve tog nekog dana kada mi je zakazala kod njenog psihologa. Sada bi neki rekli psihologistiknje, a meni to zvuci tako pederski.
Sedoh kod zene, secam se, lepa kao lutka, crvena kosa, zelene oci, prijatan glas, bar mi je prvi susret sa tom oblasti bio prijatan i lep. Odgovarah joj na pitanja, `nako ravnodusno, kako sam se i osecala. Zakazala mi je neke testove za nedelju dana uz reci; ‘Ili ce te poceti da jedete, ili cu vas staviti iza resetaka, tipican ste primer anoreksicne osobe’. Ja u soku, kukuu otkud ja u anoreksiji, to imaju samo manekenke…a prolazimo pored Laze i gledam one resetke i mislim se, poceces da jedes, neces vala majci iza resetaka sa ludacima.

Po njenom nalogu sam isla da vadim krv za razne analize, jer rece da sam mozda poremetila svasta u oragnizmu.
Secam se da sam isla u dom zdravlja, gde sam ranije radila da vadim krv, a bojim se toga, majku mu i one igle i krvi i uzas bre! Vodi mene, da mi cuva stra` jedna stomatoloska setra koju poznajem a ujedno i ona da vadi krv. Kaze ona, ko zna kakva ce ti krvna slika biti, vidi kakva si k`o stapic, a ona je buca. Preziveh sa njom to vadjenje krvi, jedva mi krv posla, ona je nesto rekla ja da joj odgovorim i krv krenu, od straha sam i krv zadrzala jebote. Zove one sutradan popodne i umire od smeha, moja krvna slika i sve ostalo je savrseno a njoj nista ne valja. Vidi se da je izgladnjivanje zdravo, ocistila sam organizam od svih toksina. Sa tim nalazim sam kasnije isla kod endrokinologa, cika me ispipao po vratu, sumnja na stitnu zlezdu je otpala. Kaze on meni da cu da izgubim ciklus, upascu u klimaks sa nepunih 30 godina, da moram da jedem, i to kao u vojsci, svaki dan u tacno vreme, nebitno koliko hrane, samo da sredim metabolizam koji sam sjebala nacisto. I da se nadam da cu za pola godine dobiti jedan kilogram.
Uplasih se ja i tu.
Sa svim tim nalazima sam otisla kod psihologa, odstranjeni su svi fizicki faktori za moju mrsavost, ostalo je da odradim i testove da se vidi da li je psihicki. Testovi pokazase da sam licnost cvrstog oblika, da nisam u depresiji i ne secam se vise sta. Ispadoh normalna, zeznula sam i testove i psihijatre 🙂
Isla sam kod nje na razgovore nekih pola godine i trudila se da jedem kako mi je receno. Nemate pojma kako je tesko ugojiti se. Strasno! Pila sam oligovit i beviplex, sve da bih dobila apetit, a njega nigde nema, gutala sam na silu…uzas kada se toga setim.
Proslo je pola godine, dobila sam jedan kilogram, bila sam srecna kao niko, kao…ma ne umem to da opisem. Vracala sam se u normalu.
Sad se setih, brat me zvao grisina ili cackalica kao vecina.

Godinama sam pokusavala da se ugojim, kao da sto sam vise pazila na to, ni jedan kilogram nije hteo da se zalepi…agonija…ali uspela sam. Sada imam 50 kilograma i taman sam.
A sta sam tada uradila sebi ne znam, pojela se izgleda.