Secam se da su nam kao deci vazda bile opomene, pazi kako trcis da ne padnes, mislim kao sada trcis i pazis i padnes, i eto, jesam li ti rekla da pazis, gde si gledala…pa neki roditelji jos i cusnu, da ne kazem ubiju od batina dete, jer mu je receno da pazi, a ono nije poslusalo i palo. Namerno, garantovano, vole bre deca da padaju, da im se cepaju kolena, lome ruke, da ih grde roditelji, nema bolje situacije.

Slusam decenijama slicne price tipa;

-da si mene slusala, ko zna gde bi ti bio kraj-majke ti, nisam slusala i dosao mi kraj a?

-lepo sam ti rekla da se ne udas za njega, sama si kriva sto si se razvela-`leba ti, bas je to htela, namerno da ne slusa pa da se razvede!

-da si pazila sada ne bi bila trudna-`ajde, da joj ti ne rece ne bi znala!?

-da si isao precicom, pre bi stigao, ovako zakasnio si i sada se vadi-nije isao precicom i `aj da ga ubijemo sto je zakasnio!

-eto dete ti je kreten, da si mene poslusala vaspitala bi ga bolje-idi, trebala je da `vata beleske kako se vaspitava dete, to je univerzalni recept, za sve je isto i bas je zelela da joj dete bude krembil.

-Srpski sam ti govorio nemoj sa njim, ona hoce, e pa sad crkni-da je na engleskom mozda bi razumela a?!

-pa gde si gledala kada si pala?-u nebo jebote! Gde bi?

I sad neko je napravio ili se desilo sranje, pozalis se nekom svom bliznjem, prijatelju, bratu, roditelju i oni umesto da vidaju rane, pomognu nekako, govore da su nas upozoravali. Nismo poslusali i sta sad?!
Zar je bitan uzrok? Leci posledicu sunce ti poljubim!
Pa niko nije namerno napravio sranje, upao u isto i usrao se do balcaka zato sto nije poslusao nekoga nekada a taj neko i ne zna kakav ce ishod biti, ali sav skoro srecan doceka da kaze da je znao da ce tako biti. Sve vidovite Zorke bre!
Ne razumem, ali majke mi, ne razumem!!!

Jesi li dosao kod mene sa problemom, daj da ga resavamo, jel` koleno krvavo, pao si, boli me uvo kako, daj da dezifinkujem ranu, previjem, dam nesto protiv bolova, a ne da drzim slovo kako je trebalo, a sto nisi…
Nervira me ali mnogo kada nego u sadasnjem trenutku, posebno kada se desi nesto lose, se nadje neko pametan da prica o proslosti i sta je rekao i kako nije poslusano, kao da necije sranje dozivljava kao licni neuspeh.
Aman, aman, nismo mi svuda u svakome i svacijem zivotu, pomozi ako hoces, ako neces, bar cuti.
Ne razumem kada nego ovoga trenutka kaze-trebalo je- pa to je proslo vreme. Nije tako uradjeno, i sta sam tom recenicom i kidanjem zivaca?
`Aj svi vi sa trebalo je, dodjite U sada!

Tekst objavljen na sajtu Slovopres.