Mislila sam da o ovome necu pisati, o tome ne volim ni da govorim, ali post kod Magi me je nekako nagnao.
Da ne bih duzila kod nje, pokusacu da napisem neki svoj osecaj o Veri.
Vaspitavana sam na dve strane. Otac, zakleti Srbin, koji postuje sve pravoslavne obicaje, koji je slavio slavu, Bozic,
Vaskrs, kada se to nije smelo. Krstena sam sa tri meseca, brat takodje. Dakle postovanje tradicije. Nisam osecala
ni videla u svojoj porodici nista vise od toga. Takodje moj pokojni otac je psovao Boga, popove, Crkvu a od brata i mene
zahtevao da ga sahranimo po svim obicajima koji postoje. Bilo nam je muka od toga, ali obecali smo.
Tako da, mislim da sam vec pisala o tome, na groblju je bio ovan, prase, seklo se i zdralo preko grobova,
pop je pevao na svakom cosku,mi se krstili…takav je obicaj, jel?
Sa druge strane, cuvali su me baba i deda, koji nisu nosili hranu na groblje, nisu slavili slavu, nisu isli u crkvu,
zbog nekih licnih tragedija. Deda je bio kopile i pop nije hteo da ga krsti a kasnije venca u crkvi.
Od tada se deda razocarao u popove i do kraja zivota ih nije voleo, trazio je od nas da ga sahranimo bez popa.
Tako smo i ucinili, sto je za druge ljude bilo strasno, ali mi smo postovale njegovu poslednju zelju.
Baba je zelela popa, on ne. Taj moj cuveni deda, je ziveo kao najveci vernik, svakom svojm recju, delom,
delio je Boziju ljubav i nama i svima koje poznaje i ne poznaje. Bez ijednog obicaja, uz njega sam videla
sta znaci ljubav koja se daje a ne trazi nista.
Upala sam u neki los period u zivotu, nisam tada znala kuda hodim i sta radim. Izgubila kompas zivota.
Dosao je moj brat od tetke i poceo da mi prica o Veri. Slusala sam ga i postavljala mu milion pitanja.
Ova dva usadjena vaspitanja su me razdelila, nisam znala sta sam.
Blago, smireno, sa puno strpljenja i biranim recima je govorio. Znao je pravi odgovor na svako moje pitanje.
Odlazio je i dolazio a ja bila zbunjena. Novi Zavet mi je bio svaki dan u rukama.
Nalazila sam sve odgovore tu, nalazila sam i nasla Veru.
To oteltvorenje me je ucinilo jakom. Uzdigla sam se, nastavila da kroz post i molitvu sa Verom u sebi
idem kroz zivot. Ne kroz Crkvu, ona je za mene nesto drugo.
Od mojih usadjenih vaspitanja, uzela sam najbolje i a sebe dala Veri. Ona me jedino odrzava i daje snagu
dok vucem kolena po asfaltu. Ustanem uvek.
Ova trifunka, rodjena na Sv. Trifuna, se nada da ce svako naci svoju Veru i u skladu sa time lakse ziveti,i
biti bolji prema ljudima koji nas okruzuju.

A ako ne zele da to bude Crkva, popovi, kao moj deda, neka pronadju dete u sebi i budu cisti i dobri.
Htedoh nesto pametno napisati, ali o Veri jednostavno ne umem.
Verujem u Boga i za to, po meni ne postoje reci. To su dela.
Nadam se da sam nekada ucnila neko dobro delo.

Naleteh na ovaj snimak, pogledajte sta nas skoro najveci intelektualac Stevo Zigon kaze o religiji.

watch?v=uMkrsvew8-A

Advertisements