…I sta sad ja tu treba da cekam a nisam je ni zvala da dodje?!
Ne znam sta ce mi i sta da radim sa njom, a jos treba da joj se radujem. Cemu?
Sto cu biti godinu starija? Pa bas i ne moram, znas i cujes li me Nova godino.
Zabole me i da ostanem u ovoj, nista mi ni ti neces doneti novo.
Posao naci necu, udati se necu, decu radjati necu i sta ces mi onda? Treba da te trpim godinu dana da mi tu nesto tupis i da sem novih sranja ne dobijem nista lepo.
I ova nije nicemu vredela, da ti pravo kazem, imala sam vise problema nego lepih trenutaka. Dzepovi vazda prazni, zivci u petoj brzini, stomatoloski problemi, reumatski, kicma mi je jos krivlja nego sto je bila, k`o kriva kletva sam, crkao mi komp, ostavio me dragi, zaljubio se covek, plakala sam cesto, nervirala se, imam podocnjake koje nema sanse da pokrije ni jedan korektor. Prijateljici mi obili stan, investitor ga prodao dva puta, trcala sam po snegu, svadjala se s pandurima i tim mafijozama, gledala izgubljenu nju i dete joj, nepravda mi jela zivac po ko zna koji put.
I sad kao stize Nova godina i sve to puj pike ne vazi! Ma vazi!
Treba da se radujem necemu, cemu zivota ti reci mi ti Nova sto si navalila da stignes za koji dan?
I koji moj ja tebe da sacekivam bre, zensko si, da si neki frajer pa da porazmislim, ovako…ja te ne cekam a ti cik dodji!
I gledam svetle prozori, nakicavaju se jelke, narod vuce hranu kao da ce gladna godina. Navikao nas narod da bar za praznike ima nesto konkretno na trpezi, a sutra nema veze, `leba i margarina da jedemo. A ja znam za gomile njih kojima samo sto ne iseku struju, u kreditima su do guse, nisu kupili postene farmerke, cizme, gace bre od ko zna kada i sad se ceka Nova godina i kupuje se ono sto se ne moze kupiti.
E moj narode, e zivote…i sta vredi da se bunis i pricas, nista od toga, ama nista vec dve decenije.
Ima onih koji pune kafice i kafane, voze kole neznamimime, sa cime pune rezervoare ne znam, ali je grad uvek pun, pa se pitam kako smo siromasni, ko su ovi sto se voze i sede po kaficima obuceni po poslednjoj nam modi sa pink televizije. Nije mi jasno, ja takve ne poznajem, a ne znam ni da li bi htela da me upoznaju i obrnuto.
Izvadicu sutra jelku, okiticu je, i gledacu je i pitacu se sta radim koji moj? Kitim i spremam klopu, ako neko dodje da se ne obrukamo, o sutra se ne treba misliti, ako ga docekam tada cu misliti i?
Pozelece mi i pozelecu svima zdravlja, ljubavi, para i ostalih picki materina, i kada se zavrsi godina shvatim da nista od toga nije bilo, prezivesmo i to je to. Trebalo bi da bude dovoljno i da se radujem zivotu.
Hocu, sutra!
Eto, zelim nam da nas malo toga boli, jer nista je nemoguce, da sa sto manje nerviranja prezivimo i ovu sto je navalila da dodje i to je to.

Advertisements