Archive for јануар, 2011


Nije lako biti majka!

Podstaknuta desavanjima i reakcijama naseg naroda i nase svesti, sva ona neka razmisljanja po pitanju dece i roditelja, naumih da ispisem. O ovome sam pricala sa mnogima, i najcesce bivala osporavana, ali ja tako mislim, mozda i gresim, ne znam…
Najcesce se krive roditelji za nesupehe i pehove dece. Svi su pametni kako je trebalo uraditi, sta reci…
Idu mi na zivce roditelji koji se kite uspesima i neuspesima svoje dece. Smatram da nije tako. Roditelj daje 30%, drustvo 30%, ostalo je do licnosti deteta. Mislim da su deca mali ljudi.
Setila sam se par primera. Pre mnogo godina, gledala sam sa terase sina kako se svadja sa majkom, nju i nisam cula, a on je vikao; “mars kuci, mamu ti jebem glupu, skloni se da te ne polomim…”, bila sam u soku, kako dete to moze da izgovori majci. Ne secam se godina, ali recimo da je on imao oko 20 i nesto. Stvarno je mogao da je polomi od batina, jaci je od nje. Moja majka meni rece, da ti meni ovako nesto izgovoris ja bih se ubila ili bi te ubila. Nisam nikada ni pomislila da joj to kazem. A ta majka je sigurno vaspitala sina da je psuje. Tesko. Svaki roditelj je dao sve sto je umeo i znao.
U vise navrata u mojoj zgradi sam cula devojku, sada zenu, kako majci govori; “jedi govna glupaco jedna, nosi se…” Nije je vaspitala da joj tako govori, ne mogu u to da poverujem, znam ih obe 30 godina. Jednostavno je mala luda i alapaca a majka se boji.
Zanemela sam gledavsi na nekom od kanala majku u nekoj instituciji koja je dosla da pita da li postoji zastita za roditelje. Sin joj je narkoman, obije stan, udje unutra, prebije je, ukrade nesto i ode. Ona kaze da to nije njeno dete i da ne zna kako da se zastiti da li u drzavi postoji neko ko je moze zastiti ili ce ga jednom sigurno ubiti.
Poznajem jednu divnu porodicu, imaju sina, majka nikada nije radila, bavila se sinom. Radila je domace zadatke sa njim, vodila ga treninge, ucio je engleski…isli su zajedno na letovanja, zimovanja…obozavala sam tog pametnog klinca. Postao je diler, cujem, vidjam ga kako se vozi taxijem, ne javlja mi se vise..roditelji samo u prolazu…sta se dogodilo?
Sta moze roditelj da uradi? Pricam o tinejdzerskom, pubertetskom dobu, kada se prelaze granice. Kad roditelj uvidi da mu je dete krenulo testosteronskim, narkomansko huliganskim putem.
Da ga veze za radijator? Vodi kod psihologa, vodi sebe da pita kako da se ponasa?
Deca lazu. I ja sam svoje lagala kao bela lala kada sam bila u tom dobu, samo sto su bila cednija vremena. Roditelji naivniji. Sada se sve zna. I opet ima ono ali.
Roditelj radi od 9-17, dolazi kuci oko 18 i kad da se bavi detetom? Za to vreme tu je drustvo, racunar..sve one vrcave stvari koje deluju bezazleno i odjednom, obicno u srednjoj skoli odu predaleko.
Kako roditelj moze biti siguran gde mu je dete? Zahrce u 23h, umorni ljudi, dete se iskrade i ode u grad i vrati pre njihovog ustajanja, pijano, drogirano sa ko zna kojim drustvom.
I kada se primeti da je krenulo stranputicom, sta onda uraditi?
Roditelj daje dve od sebe, vaspitava, radi, placa treninge, letovanja, zimovanja, garderobu, mobilne, racunare, prica..ali ulica je zanimljivija. U zavisnosti od licnosti deteta, hrabrosti ili straha koje poseduje, uletece u grotlo ili ce se okrenuti nakon tih ludorija skolovanju, fakultetu..
Nisam roditelj, nemam taj osecaj, gledam klince od brata, prijatelja, njihove probleme, nedoumice, strepnje, strahove…nije im lako.
Kazu neka su ziva i zdrava, nije to dovoljno, definitivno!
Ne znam sta sam sve htela da kazem, ali ne krivim samo roditelje, i ne dizem im spomenike za uspehe i neuspehe dece.
Ima jedna curica od 18 godina koju obozavam, kao da je moja. Roditelji su joj razvedeni, zivi sa majkom. Majka ima decka kod kojeg provodi mnogo vremena, u proseku ona je sama 4-5 dana i noci u nedelji. Moze sta hoce, prazna gajba, izlazi u razne klubove, provodi se i odlican djak je. Sprema prijemni za fakultet. A moze sta hoce. Jednostavno u njenoj licnosti ne postoji taj kod da prelazi granicu. Moze da dovuce drustvo, 15 frajera.. ma da radi sta hoce. Ona za sve ima meru. Naravno da je tako i vaspitana, ali mislim da je mnogo toga do nje. Ima dete cilj u zivotu i ide ka njemu. Zapanji me cesto svojom zreloscu i odlucnoscu.
Mislim da svaki roditelj daje detetu ono sto najbolje ume i zna, ostalo je na samom detetu.
Od najgorih roditelja ispadnu dobra deca i obrnuto…
Nasla sam savrsene ilustracije odnosa roditelji deca na sajtu Politikinog zabavnika uz koji odrastah.

Igra sarenih perli

Imala sam belu bisernu ogrlicu, vremena, imena, ljubavi..
Cistu.
Nebrusenu.
Jedinstvenu!

Jednom je pukla, biseri su se rasuli, otkotrljali.
Nestali.
Zauvek.
Neki su sigurno ukradeni, neki zaboravljeni, neki zgazeni, sutnuti…

Skupila sam ostatak i pocela da pravim novu.
Da redjam, vreme, ljude, snove, zelje…
Postala je sarena.
Postala je samo moja.
Postala je ja.

Nekome neukusna, ali se slagala uz sva vremena.
Nosila sam je i nosim, dodajem nove sarene perle i kopcam je sama.
Sa pogledom u ogledalo.
Kopca je jedino ostala ista kao na pocetku.

Moja.

Volim tu moju ludu, sarenu, sasavu ogrlicu.
Samo ja znam od cega je napravljena.

Zenske price

Dragi muski, svaki od vas koji je bio u prolazu, nije zaboleo, nije ostavio traga, bio je ogovaran od strane zena.
Ima nas cetiri, nekada vise, koje kada se nadjemo u nekom raspolozenju krenu podsecanja. Plakale smo, naravno od smeha.

Jedna od nas je jedno vreme imala pehove, sa kojim god likom se nadje u situaciji, njemu padne ili je mlitav i nema sanse dalje. To joj se jadnoj desavalo tri puta zaredom. Pitala nas mucena sta joj fail, vidimo li mi to…i sada bi neke normalne drugarice pocele da je tese, ali ne i mi. Vec smo zamisljale kako ide ulicom a iza nje popadani muskarci, drvece, sve pada pored cega prodje. Jednom me je fenirala i opet pricasmo tuznu pricu koja je prati, kad njoj pade rucka fena, pogledale smo se u ogledalo i popadale od smeha.
Popravila se situacija, naisao je muski sa normalnim libidom i pravili smo zurku zbog toga. Najzad i ona!
Druga se smuvala sa tipom, dolazi sutradan kod mene sva u soku. Gledam je ne znam sta joj je. Kaze da onoliko cudo nikada nije videla i osetila. Pa poce da pipa casu, nije toliki, veci, meni oci popadase po patosu, dodam joj teglu, otera me u tri lepe, uhvati se za vazu od cveca, ja vec pijem secer i vodu, kaze toliki otprilike. Naravno, sto jedna zna, odmah se obavestavju druge, afz se sastaje da razmotri situaciju. Ona odusevljena, opet vata razne delove namestaja, mi joj vec ne verujemo, kune nam se. Htela da se uda za njega, mi se razmisljale kada ga upoznamo kako cemo sve da gledamo u medjunozje. Medjutim kada ga je dovela na skeniranje, toliko je bio ruzan da smo zaboravile da gledamo, ako se to i vidi, od rugobe. Njoj lep, sta cemo, ukusi su razliciti.
Treca nece da cuje za oralni sex, izjavila nama i svakom sa kojim je bila. Mi je ubedjivasmo da je to normalno, ma kakvi nece da cuje, njoj to gadno i nema sanse. Onda, naravno, mi grozne, solimo, biberimo, vegetiramo price pred njom, ne bi li joj stavili do znanja da tu nema nicega loseg. Pokusavale smo godinama, sve dok se jednom prilikom nije ispovracala pred nama, tada smo shvatile da se njoj to stvarno gadi i nikad vise nismo to spomenule. Nasla ona lika, zaljubila se, krenula ozbiljna prica, kada je nesto tako u pitanju, tu nema zezanja, tada postujemo. Ljubav je to, nema lajanja. Zove nas ona jednom da se skupimo da nas casti, nece da kaze zasto. Mi se razmisljasmo, verila se, udaje se, trudna je..trebace nam lova, skupicemo zajedno pare za poklon ili da joj damo pare…Kad mi tamo, otvara se flasa, nazdravlje i ‘pusila sam’! Lude zene, nacin na koji je ona to rekla, plakale smo do smeha i ona sa nama, i upiskila se, ali stvarno kad je krenula do kupatila, ostao trag iza nje..Posteno smo proslavile pusenje u cetvrtoj joj deceniji zivota. Jos je sa njim!
Imala i ja malu situaciju, nisam znala sta da radim. Gledam pa ne verujem ocima svojim, pa ne znam sta cu, kuda cu, pa se setih Mice Trofrtaljke da i labavi moze da zabavi…ali to je bila katastrofa. Neka Micu labavi zabavlja, ja sam coveka kulirala, pa izbegavala i na kraju zavrsila sa klasicnom forom, o majko mila, mozemo da budemo samo prijatelji. Naravno da se nikada vise nismo ni culi ni videli. Pa sta cu, smoki je to.

Ne mogu da se setim, ima jos bisera sa kojima smo cesto popunjavale veceri i smejale se do suza.
Plakale smo i kada je neka tuzna, pomagale…ali to je vec druga tema.

Sa ovakvim pricama se svetimo svima onima koji su nas povredili, otisli, nestali a koje smo volele.

Moja reka :)