Dok zivim sa losim vestima, iscekujuci losije, sa nekom knedlom u grlu i obrucom secanja oko srca i duse, svaki dan dodjem ovde. Sklonim se od jave u neki drugi svet koji delim sa blogerima. Citam tudje price, zivote, stihove, poeziju, prozu…odlutam u neki drugi svet, pa ne mislim na ovaj u kojem zivim, jedem, spavam, slusam, pricam..
I budem srecna, dodjem na blog i nadjem gomilu cestitki za Novu godinu, pregrst lepih zelja, misli, osetim da ovaj nas blogosvet je moj i da zivi deo svih nas u njemu.
Letos sam ostala bez kompjutera, to znate, i upadala sam povremeno odnekud, cituckala na brzaka, nedostajao mi je ovaj svet jako. Bilo je tada u toku deljenje nagrada za blogere, citajuci blogove, mislivsi da sam zaboravljena jer me nema par meseci tu, bila sam ganuta i zatecena. Na mnogim blogovima sam nasla svoje ime medju nagradjenima. Zabole mene za nagradu, zaboravila sam za sta je bila, ali ja nisam bila zaboravljena. O meni su lepo mislili i napisali Verkic, Mahlat, Charolija, Milko, Ivanizmi, Alex, Perla, Duda, Shunjalica…nekoga sam sigurno zaboravila. I mene oblila neka dragost, pa napisah na fejsu da volim moje blogere i da im se zahvaljujem sto postoje. To i dalje mislim.
Delila sam kao i drugi sa vama svasta, i ovo i ono i zaista sam ponosna sto sam deo ovog sveta, sto vas imam i sto ste svaki dan deo mog zivota.
Hvala vam!

Advertisements