Da pišem o nekim stvarima.
A šta se sve podrazumeva pod tim izrazom?

-Išla sam do grada da kupim neke stvari.

-Razgovarali smo i sada su mi jasnije neke stvari.

-Ima nekih stvari o kojima ne mogu da pričam.

-Neke stvari su me promenile.

-Ima neka stvar koja me vrati u zivot.

-Ima nekih stvari koje su neopsive.

-Neke stvari su zabranjene.

-Moraće da promeni neke stvari kod/na sebi.

-Postoje neke stvari koje me bole/raduju.

-Što je dobra neka stvar, čula sam je na radiju.

-Neke stvari su mi nejasne.

-Neke stvari neću nikada saznati.

-Uželela sam se nekih stvari.

-Pred nekim stvarima zanemim/progovorim.

-Neke stvari mi idu na živce.

I sad ta ‘Neka’ stvar je svuda i sve.
‘Neka’. Može biti bilo koja, bilo čija, nečija, ničija..
Stvar je garderoba, stolica, namestaj uopšte, nesto opipljivo.
I ne znam kako postade ‘Neka’ i mirođija svuda.

Imaju i ‘One’ stvari, ali to se odmah zna šta je, za razliku od ovih nekih!

Ipak… ‘Neke’ stvari bude sećanja, ma koliko neopipljive bile..