Citam novine, lose vesti preskacem, citam blogove, krstim se svuda, lupam po dzepu i nikom nista.
I sto bih sada i ja pisala o tom grotlu, sto bih trovala sopstvene misli , listove, narod necim sto ne zavisi ni od mene ni naroda?
Je l` zavisi ista od mene?
Je l` me neko nesto pita?
Svi rade kako moraju, hoce, umeju. Ko sam ja da preispitujem neciji rad, lopovluk, lazi…?
Ja bre necu da budem ni predsednik kucnog saveta u zgradi sa 26 stanova. Toliko neslaganja i razlicitog sveta ima da mislim da bi mi svaki dan neko bio na vratima. Sta ce mi to u zivotu? Da zakazujem skupstine stanara, slusam pickaranja komsiluka, ovaj rekao ono, onaj uradio ono..biram blagajnika, jer je prethodni potrosio pare na sijalice a nikome nije prijavio, kupio so ispred zgrade da sipa, a ko zna da nije sipao kuhinjsku a uzeo pare od zajednickih..a nemamo ni lopatu, treba pare da se skupe…Pa mi onda prva komsinica sapne, stavi mene za blagajnika jebacu im kevu…komsija iz prizemlja kaze da ce on da bude zamenik predsednika, mene munjava u rebarca…kao imacu i ja vajde od toga?!

Srbija u malom. Ne moze se njome komandovati, svako ima nesto da kaze, svako je pametniji od vladajuceg, a kada mu se predlozi da on bude predsednik, nece, samo kaze sta misli. Majke ti! Niko nece odgovornost, a zna da pametuje. Da se placa sigurno bi, ja ni tada ne bih, hocu mirno da spavam.
Onda pitaju komsiju iz prizemlja sto je ofarbao gelendere napolju i ulaz masnom farbom. Kaze, ostalo mu da se ne baci. I sad nema veze sto je nas ulaz ofarban u pandursko plavu boju, da se ne baci. Zanimao se covek u penziji, misli da nam svima cini dobro. Onda se naljuti sto ga napadaju pa izjavi neka svako ispred svojih vrata farba kako zeli, ima pravo.
Super ja cu u zeleno!
Nisam htela ni zamenik predsednika da budem, ni blagajnik ni clan skupstine.
Necu!
Ne idem vise ni na sastanke, nista me ne zanima. Ako traze pare za lift ili slicno, dam, potpisem i mirna.
Ko sa narodom da izadje na kraj?!
Novinare cu i da shvatim, ne mnogo, ali to im je posao, moraju, urednik naredjuje..ali sto se narod time bavi ne razumem?
Da strajkujem? Necu!
Pogledala sam u svoje dvoriste i videla da nema vajde.
Pomoci cu svakome ko nema hleba da jede, dacu mu hleb, vise ni ja nemam.
O politicarima necu da znam, i ne znam gomilu njih ni kako se zovu ni ko je iz koje partije. Ne znam ni koje partije postoje, sta bih imala od toga? Kradu? Pa sta ja tu mogu? Da opet setam, zvizdim, lupam serpe..ne hvala, ko ima snage i volje neka izvoli.
Necu vise da verujem jer nemam kome.
Opet ce biti kako neko drugi odredi.
Svi vi koji kritikujete, probajte da budete predsednici kucnog saveta, sve se tu vidi. Ne mislim ako je neko direktor necega i sl. Tu mora da se slusa ili se ostaje na ulici. Ovo, je druga prica, svi najbolje znaju, svi hoce po svome..
Pokradene su mi godine, nade, verovanja, zivot, dostojanstvo.
Ne dam misli.
Sa njima cu da se igram i mastam kako na Kosmaju sejem paradjz, krompir, luk…i zivim zivot kakav sam odabrala.

Advertisements