Nisam psihijatar, ali slusam, pitam, ne savetujem, to ne radim nikako. Posto nisam taj profesionalac od tog slusanja razmisljam i pokusavam da razumem. Pa se uzasno unervozim, jer ne mogu nista da promenim, nemam prava. Svako ima pravo na svoj zivot i svoje odluke. Da nisam emotivno vezana za tu osobu, mozda je ne bih ni slusala ili bi me bilo briga, ne bih se nervirala.
Nerviranje potice od straha, mog, priznajem. Zbog nebuloze koja se desava, a tesim se mogucnoscu da moji osecaji i konzerve koje gajim vaspitanjem, mozda grese i cela situacija ispadne na kraju dobra.
Ne znam, majke mi!
Radi se o dvoje ljudi, jedno je moj prijatelj, koji su se nasli preko interneta i skoro od prvog razgovora krenuli u pricu da oboje zele dete, da im je to cilj, a ostalo su stvari koje resavaju u hodu. Brak ne zeli ni jedno. Otac bi brinuo o detetu u materijalnom smislu, ako mu je verovati, posecivao bi dete kad se dogovore…
Oboje su u cetrdesetim godinama, za nju jedan od poslednjih vozova kako sama kaze. On jurio karijeru I sada bi dete.
Do susreta je doslo, obostrano dopadanje i nakon pola sata razgovora, skoro bez informacija, pristupilo se pravljenju bebe. Nakon dva-tri sata prvog susreta sa sve tim cinom su se razisli i sada se kuckaju sms-om, sa obecavajucim pricama, vec mozda drugim stanjima, ponavljanjem pravljenja..
Kazu sporazumno pravljenje deteta iz zajednickih interesa.
Mozda to bude sve tako i sjajno i sve dobro, a ja ne znam da se dogovorim sa sobom.
Stalo mi je do nje, znam za njenu zelju da postane majka, pokusala je da ostvari gomilu nekih veza, vezica, kresanja i nista. Ovaj je istupio sa konkretnim predlogom i ona se upustila u tu pricu.
Moje reci su bile da ja to nikada ne bih uradila i da se pitam ko je od njih dvoje ludji.
Cela ta prica mene nekako unervozi, ja sam onaj stari idealista i smatram da je dete nesto sto se desi iz ljubavi ili bar dopadanja ili simpatije ili..a ne sporazumno.

To mi nekako sebicno. Kao da to rade zbog sebe da bi se ostvarili a sutra, ako uopste dodje do toga, je sutra.
Ona je u nezavidnoj materijalnoj situaciji, podstanar…a donela je odluku i ide ka tom cilju da postane majka. Ne mislim da ce biti losa u toj ulozi, ali nacin i odabir oca me zbunjuje. U najmanju ruku je cudan!
Nesto mi tu ne ide kako treba.
Nije dete interes i sporazum bre!
Eto te me nervozira ovih dana, ne znam odakle ta nervoza potice, ali kako zavrsim razgovor sa njom, nervozna sam kao pseto.
Njegovim pricama ne verujem nista, a na svako moje mozda ona je imala odgovor..
Tesim se da to na kraju mozda ipak ispadne dobro…jebem li ako ista znam.
21 vek jebote!

Advertisements