Kako neko zna sta bi ucinio u nekoj situaciji?
Pa i da je dozivljena, kako da zna? Svaki put smo drugacijeg raspolozenja, emotivnog naboja…
Slusam i citam cesto izjave ljudi kako bi oni drugacije uradili nego sto je neko, kako je taj neko glup, to se ne radi tako…Kako bre to znaju?
Ja nemam pojma kako cu da reagujem, svaka situacija je nova, kao i svaki dan i minut.. Ne znam sta cu sledeceg minuta da kazem ili napisem..
Kako se ljudi istreniraju da znaju kako bi bolje postupili od drugih da su u tim situacijama? Odakle ta sigurnost?
Ne znam sutrasnji dan, ni koga cu sresti, ni sta cu reci..kako da budem pripremljena i da znam?
Nema istih situacija, nema istih ljudi, nema istih reakcija, jednostavno svaki trenutak, osoba, reakcija, je prica za sebe.
I shvatim da te hipoteticke price meni idu na zivac!
Svi su pametni kada su u tudjoj kozi!
Kako neko moze da zna zasto je neko odreagovao u nekoj situaciji tako kad nije ta osoba?
Poseban osvrt je na emotivne situacije. Kad cujem ono, ja bih prosla pored njega, ja bih mu lupila samar…Ma nemoj! Kako znas?!
Onda me gledaju kao da sam tupce. Ja lepo kazem da nemam pojma kako bih reagovala kada bih srela nekog bivseg, da li bih prosla pored njega, da li bi mu lupila samar, poljubila, pricala normalno…odakle znam da se stavim tamo gde me nema i jos da znam kako cu da reagujem? Sve to zavisi od emocija i razuma kako se tog trenutka usklade.
Oni znaju, ma vazi!
A kad pocnu da kritikuju neciji rad e tu podilkanim. Sve bi oni umeli bolje. Pa idi, radi bolje ko ti brani?
Kako znaju sve bolje od onih koji trenutno nesto cine? Vidim i ja da je pogresno, recimo, a kako da znam da bih bas ja to umela bolje? Ko zna kakav je sve tu sticaj okolnosti, medjuljudski odnosi…
Nekad mi kazu da sam bez stava. Dobro, ako je nemanje stava neznanje reakcije u datoj situaciji, onda ga nemam.
Cesto kazem i ponavljam kako svi vidimo gredu u tudjem oku a ne vidimo trn u svom.