Narkomanka sam, priznajem.
Zavisnik od kafe, cigareta i interneta.
Bez svega drugog mogu ali od ovog trojstva nikako!
Mislim da bih ujedala da ih nemam, ta mala sitna zadovoljstva na koja se lako navikoh.
Ne umem da shvatim kako neko moze da se razbudi i izadje iz kuce bez kafe? Kako zna gde je krenuo?
Kod mene dan mora da pocne sa loncetom kafe, spremna sam i ustajem dva sata ranije da bih popila kafu i ispusila ne znam koliko cigara pre nego krenem negde.
Cigarete moje..eh..ne znam kako se ne pusi? Hleb mi nije na pameti ali cigarete moram da imam!
Cim otvorim paklicu, za mene je to vec alarm da treba da kupim novu. Koliko puta sam iz kuce izasla samo zbog cigara? Ma da se skrsim po ledu, istopim na plus 40, po cigare mora da idem i ne mogu da zamislim da ih nemam.
Narkomanija, klasicna, kazem ja!
Rekoh to skoro i prodavcu u kiosku, kaze ako mi je za utehu ima nas mnogo. Sad mi kao lakse.
A letos, zivote, ono kad mi je zveknuo komp. Kuku, ne znam sta cu sa sobom. Kao da zivot protice na interentu i ako ja nisam tu prisutna izbice smak sveta!

Danju se nesto i svrtim k`o luda nasta, sve bih nesto..pa nema, pa nadjem nesto drugo. Ali noc..aooo..nisam znala sta cu sa sobom. Kao gledam tv, kao citam…a Zivka radi kao za platu i to prekovremeni rad. Agonija od skoro tri meseca. Kad se nema para da se kupi nov, onda cutis, ludis i pusis..ma svi i sve mi je islo na zivce.
Klasicni simptomi apstinencije.
I sad ne znam da li sam zrela za lecenje u nekoj ustanovi zatvorenog tipa ili se moze ziveti ovaj narkomanski zivot?
Sve mi se cini da ce mi sve ovo jednom doci glave, ma sta to znacilo.

Mislim, meni je lepo kao i svakom narkomanu i nemam zelju za odvikavanjem..samo se zapitam ponekad sve ovo..