Archive for мај, 2011


Kurva

Bila sam kurva,
zgrozite se vi poštene žene.
Želeli su da im to budem.
Jesam, bila sam.
Sa zadovoljstvom.

Uživala sam
Igrajuci tu ulogu.
Gledala se u njihovim očima.
Prava kurva.
Mamila ih osmehom.
Prstom.
Pogledom.

To su želeli od mene.
Davala sam im se noćima,
Perverzno.
Hraneći životinju u sebi.

Dobijala porcije,
imena i nadimke.

Ono sto nisu saznali
su suze kurve
kad ostane sama.

Advertisements

Bezdan

Drugarice smo, četverac koji se smeje, olajava muškiće. Pomažemo jedna drugoj.

Retko se čujemo, još ređe viđamo.Ne želi nas u svom životu. Kao da ga se stidi.
Ona želi da izbriše svoje postojanje. Pojavi se kada mora, kad ne postoje izgovori, kad je trezna.
Ne, ne to ne znači da će takva iostati. Dve litre piva, za nju su minimum.
Upoznala sam je pre petnaest godina, sveže razvedenu, tužnu, samu, sa detetom. Pijuckala je i tada – malu flašu piva. Prihvatila sam je takvu. Svako viđanje – flaša piva. Voli žena da pije pivo. Nekad joj pravim društvo.Uglavnom ne. Ne volim pivo.
Nizale su se godine, još dve, i postao je čuveni četverac.
Puno dana smo iživele zajedno.
Napala me je pre par godina, lupala je rukom o sto, psovala, unosila u lice, umalo batine da dobijem. Što je ona bila glasnija, ja sam bila tiša. Ostale su se, ćutke, u neverici, pitale šta se dešava.
Prvi put sam joj tada rekla da je alkoholičarka. Pitala je kakav primer daje ćerki, da se bojim da ću je za koju godinu skupljati po ulici, da treba da se leči.
Otišla je.

Godinu dana tišine.
Bilo mi je teško, neobično bez nje. Ostale dve su se retko čule sa njom. Govorile su mi da je skoro uvek pijana, da je čuju kako glogoće dok priča.
Nedostajala mi je.
Pozvala me je i rekla da me voli. Otišla sam kod nje. Dugo smo pričale. Rekla je da će ići da se leči.
Otišla je kod psihijatra i ispričala mu svoju verziju priče. Da popije ponekad kad je neraspoložena. Šta da joj čovek kaže na to !? Dao joj je tablete za podizanje raspoloženja i mislim da više nije odlazila.
Pitala me da li može vikendom da pije. Radnim danima piće lekove. Pomislih da ne bude naglo, nisam stručnjak i rekoh da može. Mislim da bi isto uradila i da joj to nisam rekla.
Par nedelja je radila tako i nastavila po starom. Dođe s posla, kupi dvolitru piva, zatvori se i pije. Na telefone se ne javlja. Vrata ne otvara.
Još uvek je tako.

Često posmatram i svoj život. Ne učestvuje mi se u njemu.
Razmatram i njen. Nemoćno i sa tugom.
Odavno sam prestala da je zovem nadimkom. Ne sećam se kada, ne znam ni zašto.

Ne znam šta to govori !?

Pantomima

O, ne, ne!
Nije umela da pliva.

Upadala je u reke,
potoke,
mora,
okeane,
barice…

Mlatarala je rukama,
malo napred.
malo nazad,
malo u krug.
Vuklo je dno.

Nekada je želela
da se da.
Ali nije.

Ostajala je na površini.
Nije naučila da pliva.

Ali nije ni potonula!

Bezobrazluk!

Bilo je i ranije ovakvih situacija. Meni uvek nejasne, ali su se zdudale u ova dva dana nasim drugaricama i blogerkama Verkic i Shunjalice.
Negativni, zbunjujući, bezobrazni i nadasve nejasni komentari na blogu.
Da li one znaju, ne znaju te osobe nebitno je.
Pokušala sam da se stavim u njihov položaj.
Bude malo neprijatno je l’?
Napišem post o nečemu i naiđe neko i popljuje me.
Zašto?
Imam li ja to skrivenog neprijatelja?
Ili je to neki psihopata?
Ili neko koga znam iz reala pa došao na blog da mi se najebava majke?
Treba li da se plašim za svoju sigurnost?
Mislim jako sam besna!
Razmišljam ko me sve čita, kako li će neka budala da reaguje na moj post, moja razmišljanja, priče…
Šta želi takvim komentarom da postigne?
Da se iznerviram, userem u gaće, potražim tu lošu osobu u sebi, skotinu koju ne znam da imam, šta?
Zašto neko ima potrebu BRE, da mi komentariše nešto a ne zna zašto sam ja to pisala, ili bilo ko drugi?
Treba li kao Braunović da zatvorim blog za komentare i da me baš briga, jebe mi se za interakciju i tuđa misljenja, čitajte me i mislite sta hoćete. Ja čoveka razumem, želeo je tako od starta i pozdrav tome. Ali ja i većina nas pišemo i komentarišemo jedni drugima na blogu i onda? U cemu je svrha?
U ova dva slucaja Shunjalica je dobro prošla, nije joj svejedno, zamislila se ali joj nije pozlilo kao Verkiću koja inače ima visok pritisak.
Zašto je neko imao potrebu da joj ostavi onakav komentar, ne razumem? Žena je clan DS, to svi znamo i zabole na. Među nama blogerima ima Naprednjaka, LDP-ovaca.. to se blogosferi ne gleda. Briga mene i ostale ko je u kojoj stranci. Poštujemo tudje izbore kako u politici tako i u drugim sferama!
Neko je gej, neko trandza, neko slusa narodnjake, neko rock..kakve to veze ima sa bilo čijim privatnim zivotom?
Neko je direktor, neko novinar, neko profesor, neko ne radi, neko čisti klozete. Sve smo to mi, ljudi jebem mu mater! I neko ne obraca paznju na to.
Čitamo tekstove jedni drugima, komentarišemo, i pederi i lezbejke, i LDP i DS i narodnjaci i profesori i baba sere.
Neko ce da napiše kako je ispao skot, zeznuo nekoga, zasto bi ga neko pljuvao?
Da se razumemo, ja takav komentar ne bih objavila, što da publikujem budale?
Što da širim negativnu energiju po mom parcetu internet neba?
Neću!
Ne bih se osećala prijatno, ali to bi bio i ostao moj problem. A ta budala se ne bi sladila mojim nerviranjem i nerviranjem mojih blogo drugara.
Baš mi se nadigao živac, majke mi!