Mnogo lajem, psujem, pičkaram svašta u svim mogućm situacijama. Od tužnih, smešnih, nemoćnih, besnih…
Psovka mi objedini sve što ne umem da iskažem u trenutku ili začini sve ono što kažem. Baš nekako dođe kao so na neslano jelo, šlag na kraju kolača, orgazam na kraju sexa. Sve stane u pičkaranje.
Deluje prosto, nekulturno, nevaspitano, ali je deo ličnog folklora. Mog. Mene. Prihvatili me takvu.
A u suštini sam fina, kulturna i vrlo vaspitana.
Naci ću ce u situaciji gde mi neko ispira mozak. Temama koje me ni malo ne zanimaju. Od ljudi koji mi nesto znače. To su oni, mogu reći nesrećni ljudi i oni puni sebe. Ovi prvi nemaju sa kim da podele svakodnevnicu. Pa je pričaju meni. O poslu, kolegama, sa sve imenima i prezimenima. Kao da to meni nesto znači. Njihove zapletljancije, interne fore, probleme sa šefofima…Slušam. Ne teram u tri lepe. Ne naglas. U sebi pičkaram do besvesti i pola ne slušam. Amćem kao da sam u sred zapleta vidim situaciju baš takvom kakvom mi se prepričava. Da imaju porodice, njima bi pričali. Da imam porodicu ne bih imala vremena da ih slušam.
Ovi drugi su sigurni u sebe i svoje kvalitete. Naturaju mi svoje stavove i ukuse, jer su experti za sve oblasti. Pravim se nemušta i opet psujem u sebi.
Apsolutno me zabole za nečije poslove, kolege, pehove u prevozu, kuvanje ručka ili nekuvanju..Imena i prezimena svih nekih nepoznatih ljudi koji učestvuju u njihovim životima. Svim najbolje odradjenim stvarima od strane njih.
To su oni koje kada pokušate da prekinete a oni još glasnije nastavljaju da pričaju, jer ako prekinu misao ode sve u kurac.
Isprljuju me.
Licemerna sam.
Ćutim i slušam. Razumem ih. Nemaju kome. Usamljeni su i sami.
Žao mi ih je.
Da imaju kome pričali bi. Da neko hoće da ih sasluša..
Nisam ja nešto pametna i ne treba njima moje mišljenje. Treba im da čuju sebe. Da se preispitaju, preslišaju naglas čuju sta im se desilo.
Samo sam slušacica. Neko ko povremeno kaže-aha, stvarno, majke ti, ne seri…
Tužno je što su sami, što nemaju neku drugu vrstu akumulacije. Nemaju sex da se isprazne, nemaju ljubav, nadanja, očekivanja…zive svakodnevnicu. Robotski u centrifugi. Neemotivno i skučeno.
Volim te moje smarače, zato ih ne psujem naglas. Više volim njihove vrline. Sa njima se družim. Mane podnosim. Idu u paketu sa voljenjem.
Poznajem samoću .

Objavljeno na sajtu SlovoPres.

Advertisements