Archive for август, 2011


Izjave koje mi mnogo idu na živce, ali majke mi!

Rodi sebi dete, da ima ko sutra čašu vode da ti donese!

Mislim, jebem ti tu čašu vode gde je sve ne trpaju. Baš rođenjem deteta dobijaš garanciju da će ostati uz tebe, a ne u nekoj državi bogu iza kičme. Pa ne rađa se dete da bi služilo vodu u starosti ! Kažu, tako se kaže.
Kažem ja : Marš u tri lepe. Ja ću u dom, pa neka me tamo služi ko god hoće.

Da si mene slušala, danas ti ne bi bilo tako!

Nisam. I šta sad? Čemu ta rečenica u sadašnjem vremenu? Uostalom, sve te rečenice iz prošlog, a vreme sadašnje, dižu mi kosu na glavi!

Jesam ti rekla da to ne radiš, a ti ne slušaš!

Aoooo, sranje napravljeno i sad je taj neko, koji je to rekao pametan, pa znao ishod, k’o vidovita Zorka, a akter Tupča, pa zasrao motku. Što bre, rešavaju sadašnjost prošlim vremenom?
Ne slušam, ne čujem, živim svoj život, zasrala ga zato što nisam slušala, eto!

Na šta si mislila kada si to uradila?

Otkud znam na šta sam mislila! Čemu to pitanje? Radila i uradila, šta je koga briga šta sam mislila. Ovde ide i ono pitanje Kako si mogla da budeš tako glupa? Pa, nisam pametna kako da ne budem glupa!? Sve pametnoće oko mene i vide trn u tuđem oku, a gredu u svom nikako!

`Ajde, valja se !

Šta se ‘valja’? I šta će da mi bude dobro ili loše ako nešto ne uradim što se ‘valja’?
Nastavak te iste nervozirancije :
`Ajmo, radi reda!
Ništa, ali ništa u životu ne radim zato što se valja ili radi reda! To mi neiskreno, nespontano, naturanje nekih vrednosti kojima se ništa ne dobija, sem licemerja. Licemerna sam kad moram. Kad prećutkujem zbog nekoga. Ali ‘radi reda’ i ‘valja se’, ne mogu, ali majke mi!

Ima ih još. Ovih sam se sada setila, prenose se s kolena na koleno. Ne znam čemu služe!?

p.s.
Dopisati po živcima i sudaranjem s mozgom. Nastavak ko hoće, želi.
Možda i ja dopišem jos neku ako se setim.

Ne bira pamet!

…a šta bi sa onim što je pričao neće *SSS iz nekog pičkovca, samo krug dvojke i riba sa faksom?
Jaoo, Zelena, pa taj se oženio pre par godina. Žena mu iz nekog pičkovca, srednja škola i još bila udavana. Moš’ misliti! A lepa je, ne mogu da kažem da nije, i zgodna. A što je sposobna, majku ti! Ima neku radnju, šefica je tamo. Vozi neka dobra kola, ima svoje radnike, rodila mu dvoje dece. On kaže, da ne samo da je voli, nego je i poštuje. Za sve je sposobna, kaže. Ume u kući, ume sa decom, na poslu, načitana, prosvetljena. Pitam ga ja, a seks? Odgovorio mi da se on ne bi oženio ženom sa kojom nema dobar seks. To mu verujem, poznajem ga odlično. Pitah ga i za ono što je nekad govorio. Kaže da je bio mlad, glup i nadrkan. Reče mi još i to, da ona više zaradjuje od njega sa faksom i da ima sreće sto je pobedio predrasude u sebi i sebi sličnima i da je najzad našao život uz nju i porodicu koju imaju.
Jebi ga, žene umeju, od pameti ništa.
Sećaš se one s posla što sam ti pričala o njoj? One što je došla s Vrške čuke i ne znam piše spojeno. E, ta ti je sa pravim beogradskim šmekerom s Čubure. Lik ima dva faksa, dva braka iza sebe, troje dece, svi sa fakultetima, a on pun love. A ova, i dalje ne znam i ne mogu piše spojeno. Nosi crne najlon čarape na bele cipele, teksas suknju na to, i crvenu majicu sa nekim đinđuvama oko vrata. Mislim, slatka je ona, lepuškasta, ima ono čisto seljačko u sebi, dobra duša, jedra sva . . Njih dvoje su već godinama zajedno. Izlaze po splavovima, diskotekama, vodi je na sva putovanja na koja on ide. Za ovih par godina, obišla je sa njim više, nego ja za ceo život. Šta je on video u njoj i na njoj, ne znam, ali života mi, tako stoje stvari. Kad ga vidiš, odiše šmekericom, kad progovori, vokabular smislen, otresit, pametan, sve zasenjuje. Verujem da je kresao i da može da kreše koju god hoće i to od beogradskih klinki, pa do matorki. Dobro izgleda i zgodan je mamu mu! A on sa ovom!? Jedino što sam kod nje primetila jeste, da se uvek smeje. Nasmejana je, majke mi, po ceo dan. Samo cvrkuće, svima se obraća sa mače, srce, dušo i za sve ima strpljenja i sve sa osmehom. I sve hoće. Njoj ništa nije teško. Valjda navikla na selu da radi i ovde joj sve smešno za rad. Divim joj se kad ujutru, onako nadrkana, dođem na posao, a ona osmeh i radi punom parom. Izbija iz nje, bre, neki optimizam. Dođe mi da je puknem.
Ne znam šta je to s muškracima. Biće da oni hoće samo ŽENU i ništa više.
Ma, u pravu si ti što kazeš da oni hoće sise i dupe i da je to ono prvo za šta se svaki zalepi; bez toga ništa, a posle dolazi stomak, pa ostalo..
Nego, Zelena, kaži mi, kad ćemo do grada da jurimo poštene, pa da i mi kurve nešto
savatamo? 😀

Izlaz

Tunel mračan i prazan
Ona u njemu
Vrti se u krug
Pri svakom okretu
vidi svetlost.
Izlaz.

Brzo se pojavi
još brze nestane
kao svitac
I opet mrak.

Okreće se
I vrti joj se u glavi
Moli
Nada se
Veruje
Svetlost će zadržati
Videće izlaz.

Ispod njenih nogu
urezani krugovi
Nema asfalta
Upada u pesak
Zemlju.

Okreće se sama
Sama se dovela
Ne ume da zadrži svetlost
da bi izašla.

Centrifuga njenog okretanja boli
Vrti glavu
Mozak
Telo
Ne stoji
a ukopana.

Nevidljiva za svet
Nema nikoga da uperi lampu
pruži ruku
izvede napolje.

Stopirala bi
ali nema kome
ne veruje vozačima
ne veruje sebi.

Živi u tunelu
Sama
okružena sobom
povređujući druge svojim krugovima
Očajna
Besna
Nemoćna
Odozgo se posmatra
I ne veruje da je to ona.

Okreće se
još jednom
verujući da će zadržati svetlost
Svetlost će joj pokazati
kuda da izađe.

Pratiće žutu traku
Neće preticati
Ići će sa sobom
ka slobodi od sebe.

Nek svetlost
potraje što duže
U mraku je sve drugačije
Liči na izlaz
a izlaz nije
Udara u zidove
misleći da korača
pravim putem.

Čelo joj je krvavo
Okreće se
Vrti
I nada izlazu iz tunela.

Mora da postoji izlaz iz njega
Iz mene.

Nesto da ne bude nista! :)

Porodicno stablo 😆