Sadista je uvek bilo, mazohista takođe, ludaka, nervnih bolesnika, psihičikih..i biće ih. Njih ne pokušavam da razumem. Za to služe stručna lica. Žalim ih. Žalim i one koji žive sa njima. Retko ko tu ima izbora. Nađeni su da budu u istom životu. Što po krvi, ljubavi, želji.
Ne mogu, a pokušavam da razumem nas. Njihove komšije koji ne reaguju. Ćute, šapuću iza leđa i čekaju sledeću scenu. Neko pomisli da će pročitati nešto u crnoj hronici o umobolnicima koji maltretiraju i kasape svoje članove porodice. Neki ni to.
Šta je to naopako u našem narodu da ne pomaže?
Čuće da muž ubija ženu od batina, i neće pozvati policiju? Zašto?
Da bi je sutradan gledali svu u modricama i pričali kako je luda što ga ne ostavi jer bi oni sigurno tako.
O da svi su pametni kada su tuđi životi u pitanju. Ne pomišljaju na psihičku torturu koja sledi pre udaraca, svakodnevno, zastrašivanje, pretnje..To jadno izubijano biće se boji, stidi sebe, sveta, svoje dece koja to žive.
Bole i nerviraju me ti polusvetovi koji neće da se mešaju, svedoče… a posle kad dospe u crnu hroniku, prepričavaće mesecima da su je poznavali da je on bio miran komšija…
U čemu je poenta svete?
Zar je teško okrenuti dva broja i anonimno prijaviti da se iz komšijskog stana čuje tuča?
Šta je tu problem?
Busaće se u grudi da idu da brane Kosovo, da ratuju i ginu za ideale. Glasaju protiv žutih za crne..Boriće se za bolje sutra, budućnost svoje dece…I šta ih briga za ono sto im je ispred nosa. Osoba kojoj treba pomoć okretanjem dva pišljiva broja!
Svete, narode, ljudi, pre nego krenete da ratujete i branite branike naše zemlje, idete na ulice da skidate i postavljate iste vlasti, pogledajte, poslušajte komšiluk, pomozite.
Pomoći jednoj osobi, jednoj ženi, detetu je vredno, potrebno, za ove druge se bore novac i političari. Tek onda narod.
Komšija je bliži od oca, majke, brata…nekada. Pomozite ako čujete da neko nekoga mlati u stanu, okrenite broj policije, spasite nekoga!
Pa idite gde ste pošli…
Da li smo ovde gde jesmo u dvadeset prvom veku i dalje čekamo da komšiji crkne krava?!
Tekst objavljen na sajtu SlovoPres.
Zelena Soba 
Lajkovala sam ovaj tekst zato što mi se sviđa ideja… Ali… Nije to baš lako. Ne mislim okrenuti broj, nego, mešati se u nečiji život, kakav god… Moja najbolja drugarica ima probleme sa mužem i trpi skoro svakodnevno psihičko maltretiranje. Pitala sam je hiljadu puta zašto… Zbog dece, iako zna da i deca trpe. Budi pametan pa razluči …Ko misli najbolje svojoj deci, ako ne oni, iz čije su utrobe izašli. Ja nisam imala petlju…zaista… Grize me savest, jedem se živa, ali ne mogu i tačka. U našoj zemlji zakonom nije regulisano da se onaj koji maltretira članove svog domaćinstva fizički odvoji od iste. Šta to znači… U prevodu, pozvaće ga na informativni razgovor i pustiće ga kući. Ko može da garantuje šta sve u tom trenutku može još da mu padne na pamet? Afekat je čudo…a dobar izgovor.
Labilna, znam o cemu pricas, meni je nejasno da ljudi cuju, gledaju i ne cine nista.
Ljudi kojima se to desava su vec kaznjeni sami sobom, meni je ljudski uraditi ono sto mi mozemo, o sutra ne mislim. Tog trenutka treba pomoc, zovem i tacka, na ostalo ne mogu da uticem.
Naš narod te ljubi u obraz, i to tri puta, a mrzi te!? To je što se tiče tvog pitanja u vezi sa živuljkama. A o nasilju i nasilnicima i tamnoj strani komšija, potrajalo bi, ali reći ću samo ono što svi znamo: žena se još uvek vaspitava po epskom sistemu ‘ćuti i trpi’, dok su komšije tu da gledaju, slušaju i ogovaraju ( čast izuzecima ). Samo, pitam se, kako mogu mirno da spavaju!? Kao, uostalom, i tzv. institucije:
Centar za soc. rad – Obe strane su ravnopravne!?!?
Sud – Za sve su potrebni dokazi!?!?
Psihijatrije – Mora da je mazohista, čim trpi batine – na lečenje sa njom!?!?
Policija – Mi se ne mešamo u privatan život!?!?
Na kraju, kad se desi ono što se uvek desi, a to je nečija smrt, e onda se svi sjate, pametuju, palamude i lelemude. I to svi znamo. Ali, znamo i to, da postoje i pojedinci koji se nesebično angažuju u dobrovoljnom pružanju pomoći i koji su okupljeni u mnogobrojnim organizacijama, ali, njima naš narod ne veruje. „To, bre, sve nafatirano i potplaćeno!“, uzviknuše komšije.
Nema. Više vole da prevrću po stotinu puta tuđ život, nego ‘leba da jedu i to ti je to.
Čiste savesti sam sve ovo napisala, jer šta sam lično činila u vezi sa tvojim apelom, o tome neću ni reč reći. I još nešto: ne doživljavam život u Srbiji u smislu toga da li neću ili hoću u Jevropu. Ne pripadam nikom i nikako ne želim da me svojata bilo čiji narod, pa ni naš. Ja pripadam sebi i svojoj deci.
Izvini što sam se zanela i zaboravila da kažem da ti pružam obe ruke. Bravo!
Cakulava, sve to i ja mislim, znam…ali sto ti kazes ciste savesti pozvati policiju i bar u tom trenutku pomoci, sutra se mozda ne doceka.
Slika koja potkrepjuje post je nesto sto mislim da ne valja, ta Evropa nam dodje glave i otudji nas nacisto. Sve Evropski, radno vreme, zakoni…gde smo tu mi?
Drugo ova bakuta na slici potkrepljuje soj ljudi o kom pricam (proizvoljna procena), mase plakatima a u kosmiluku gleda krvoprolice.
Di znam sta sam sve mislila nocas u tri dok sam ovo pisala i stavljala sliku, javilo mi se tako 🙂
Ideja i poziv za svaku pohvalu… Otudjenost nam se u kosti uvlaci!
Berislave dobro zalutao u zelenu sobu, danas tmurnu, hvala na poseti i misljenju.
Da, otudjenost sem u kosti i u dusu se uvuce..
Jao, sta mi radis, Zelena, od rane zore 😦 . U sred srede si me strefila 😦 . Ljudi vole krv pa to ti je. Bese jedan covek koji je imao obraza da se naziva prijateljem, dolazio je kad je najteze bilo, kad sam se bukvalno bojala da zaspim pa huska, pa se onda raspituje kakvi su bili novi incidenti, a u ocima mu tako gadan sjaj. Hajd sto nece ljudi sami od sebe d apomognu, nego sto te gurnu nazad kad puzis i molis za pomoc. I jos ti objasne da nemas pojam sta je porodicno nasilje 😦 .
U tri lepe da ide sve, mislila sam da se prebole te stvari. Ne prebole. Samo, zakoni su dosta krivi. Jebalo nas demokratsko drustvo i prava bolesnika! Svuda u svetu! Nema prinudnih lecenja, osim ako ne pocini tesko krivicno delo! Sta je tesko krivicno delo? Paaaaa, pitanje da li je invaliditet zrtve dovoljan ili treba da zavrsi makar 2m pod zemljom 😦 . Vise se brane nazovi prava odraslih nego prava dece, preca su prava krvnika nego zrtve. I posle se cude.
Organizacije za zastitu zrtava porodicnog nasilja nemaju ni moc ni uticaj ni sredstava cesto da pomognu. Bila ja i tamo. Srecom pa mi nije trebao krov nad glavom, mesecima se ceka – ako zrtva dozivi. Sve je to ….. shit, shit, shit!!!!!! A zrtve cesto nista ne rade, jer ne vide izlaz iz svega toga, nemaju snage da se bore. Oooooo, kako dobro ih razumem. I sama sam kalkulisala sta mogu da istrpim jer sam slutila da nas pakao ceka i da odlaskom nije kraj, nego pocetak novog bunila i borbe da se prezivi.
Stavljam potpis pod tvoj apela: okrenite anonimno broj, pruzite ruku pomoci ako vam je neko zatrazi, mali je korak izmedju zivota i propasti 😦
Zao mi je Baklavo sto sam te potrefila ali i mene je jedna prica, zato sam ovo ispisala.
Ti si jedina kompetentna ovde da nesto kazes, na svaku tvoju rec samo klimam glavom a dusa boli.
Nadam se da ce i osoba zbog koje je ovo napisano uspeti da izadje iz tog pakla. Korak pocetka je napravljen…jebem ti sranja!
izvini jbg..
Da, bi se stvari pomerile sa mrtve tačke potrebno je najpre promeniti svest svakog pojedinca. Mnogo godina unazad smo zatucavani, manipulisani, trovani i varani. To su posledice svega toga. Mnogo je teško te isprane, indoktrinovane i zadojene mozgove navesti da razmišljaju normalno. Oni i shvataju da je normalno to kako se ponašaju, zato je tako i teško bilo šta promeniti. Međutim, ništa nije nemoguće ali potrebno je da svako ponaosob uloži svoj maksimum i ogroman trud.
Exxx sve ti lepo, naucno rece, ali djoka kod naseg naroda.
Kako ga promeniti? Kao da gleda rat uzivo uz kaficu…ne umem da razumem, a opet kako nas ima i ovakvih koji bi da pomognu makar jebenim okretanjem telefona za poziv policiji.
Kako probuditi svest ljudi? Udariti ga po dzepu pa da progleda, izgleda da drugacije ne ide..
Dobra ilustracija!
Znam Stevo a ne znam sta ti mislis. 🙂
U cemu je problem?
U otudjenju od samih sebe i najblizih.
Vise se ne druzimo ni sa najblizima iz familije a kamoli sa komsijama i prijateljima.
Vreme, jurnava, nedostatak vremena kao izgovr za nedostatak para ili zivaca, i eto razloga.
Deda znamo svi da je tako ali za ovo o cemu ja pisem je potrebno jedan minut okretanja broja, za to svako treba da ima vremena i zivaca majku mu!
E, da… pa da odemo ne ono mesto gde komšijama krave ne crkavaju… gde teče mled i mleko… gde nema patnje, bola i nepravde… … … pa da svi zajedno pijemo i smejemo se u Nebeskoj kafani…
Ma idi bre Branko daleko je Nebeska kafana, daj u ovozemaljskoj da nesto uradimo da ne stignemo pre vremena u nebesku.
Nemoj pogrešno da me razumeš… Ja sam za ovde i sada. I sve što možemo ovde da uradimo, treba i da uradimo. Zato smo tu. U školi života i na životnom ispitu. Verovatno ko padne neće ni stići do nebeske kafane nego do vučijeg brloga…
Za mnoge stvari je gore nego u srednjem veku i žena-dete-čovek koje trpi porodično nasilje je prepušten samom sebi. Koji crni dvadeset prvi vek… Prethodni komentari sve govore… Tebi svaka čast na tekstu i apelu!
Crno-bela ja sve iz duse pisem kad me potkaci..i kad pobesnim kao nocas.
Eh, ja imam bračni par iznad mene. Šizofreničarka i alkoholičar. Ponekad se polivaju vrelom vodom, ponekad samo tuku. Stariji ljudi. Dolazila je i policija, i hitna pomoć, i ona je bila na lečenju, i on odlazio od kuće, ali ni jedno ni drugo nemaju gde da odu pa se vraćaju ovde. Jeste tužno ali tako je, jednostavno niko ne može njima da pomogne dok oni ne pomognu sebi. Policiju zabole ako nije bilo pokušaja ubistva ili ubistva, hitna pomoć dolazi samo ako je neko u životnoj opasnosti, znači ništa. Njih dvoje jednostavno čekaju ko će prvi da „ode“ i tako im prolaze dani…
Sopranovski ti kao komsija imas pravo da pozoves policiju zbog uznemiravanja. Zasto to tebi treba i drugim komsijama? Zvala bih svaki put, pa kome dosadi.. O tim jadnim ljudima nemam sta da kazem, dovoljna su kazna jedno drugom ali ne bih volela da gledam ubijanje uzivo, zato bih zvala uvek!
Dozivela sam ubistvo u zgradi i ono sto sam gledala u filmovima videh uzivo. Mesecima mi je ta slika bila pred ocima, stres je i to..
I ko ih bre jebe, placeni su da dodju na poziv gradjana i tacka!
Al sam zajebana 🙂
I ja sam se svačega nagledao ali jednostavno ne vredi da zoveš, ja nikada nisam zvao ali komšije do mene stalno, i oni su odustali. Pored ovoga što sam napisao imam osuđenog ubicu u zgradi, dilera droge, pedofila, još par šizofreničara i alkosa. Laza Lazarević u malom, bukvalno. Kada bi policija dolazila za svaki incident morala bi da bude dežurna u zgradi 🙂
To je neverovatno kako smo postali živi filteri, vidimo i čujemo samo ono što nam odgovara. I to ime razmere epidemije na ovim prostorima, za druge prostore ne znam.
Draga Komsinice upravo tako, epidemija..tuzno!
Pitala se i ja ovako nešto slično i uglavnom svi odgovori se svode na to da ljudi ne žele da se mešaju u tuđe živote, a ne pitaju se da li će to što nisu prijavili dovesti do neke katasrofe. Imam miran komšiluk, ali kada bih videla ili čula prijavila bih. Jednom sam na ulici videla samu dezorjentisanu trudnicu koja viče i plače, ljudi prolaze i gledaju. Bez razmišljanja i bez razgovora sa njom sam pozvala hitnu pomoć, ne znam šta je bilo u pitanju, ali pomoć je brzo stigla.
Charolijo to je ljudski majku mu! Ja sam zimus dzodzila na ne znam kolikom minusu pored zene koja se okliznula i pala, odmah se videlo da je skrckala nogu. Mogla sam da odem, kao gomila drugih, nisam, pozvala sam hitnu pomoc i sacekala sa njom da dodje.
Niti cu je ikad vise videti, zaboravila sam i kako izgleda, ali mi je bilo normalno da to uradim.
Jebem ti da ti jebem narod koji nece da se mesa pozivom policije i anonimnom prijavom!
Razumemo se, ali kao ni ti ne mogu da razumem ove druge.
Nikad mi nije bilo jasno zašto čekati da se nešto dogodi, a onda reagovati ?!
Mislim da komšije tu ne treba da se mešaju. Tu treba da reaguje žrtva. Mada, uglavnom se to ne dogodi. Ona i dalje ćuti. Sve zavisi od slučaja do slučaja.
U svakom komšiluku ima raznih priča. Možda smo i mi jedna od njih. Lepo zamišljena tema o kojoj si pisala, ali praktično neizvodljiva.
Crvena, dobro dosla 🙂
Ne slazem se sa tobom nikako! Zrtva je prica za sebe, to su jadnici koji su izgubili mozak i dusu i njima se ne bavim, to rade strucna lica.
Sto je neizvodljivo okrenuti 92?
Ne razumem svet pa to ti je!
Slazem se sa tobom oko ovog da treba da pomognemo komsijama i da budemo tu za one koji su nam najblizi…
Ono sto je problem, sto ovo o cemu si napisala nije samo problem Srba, vec to je u ljudskoj prirodi…pre neki dan nam je bila od moje majke najbolja prijateljica i nekadasnji komsija (vrata do vrata) koja je jedan od najboljih leara specijalista (hirurg) na svetu i koja zivi i radi u Velikoj Britaniji…i kaze da posle 10 godina provedenih tamo. sve ovo sto si ti napisala je jos ekstremnije uz primesu toga da su tamo ljudi mnogo veci stranci i suroviji nego ovde…sto ne govori da je ovde cvece …
Sve u svemu kako god okrenes u govnima smo!
Eto Marko potvde moje ilustracije. Jebana Evropa je otudjena sama od sebe i sad imi treba da idemo u nju (posto geografski nismo treba nam pecat jebote!).
Mi smo cvece u smislu da znamo ko nam je komsija za razliku od njih ali isto ne reagujemo, odakle ta slicnost majku mu?!
znas kako to su opet pojedini slucajevi…ja u to duboko verujem, jer npr, ti sebe smatras normalnom i postupila bi ljudski, ja sebe takodje smatram…i verovatno svi ljudi koji su ostavili komentar i onda kad pomnozis sa dosta ljudi nama slicnima dobices ogromnu cifru…stvari se jesu promenile, mada se ceo svet promenio…bez interneta smo ko sugavi, briz je nacin zivota, otudjenost sve jaca…
Sto se tice evrope , ja sam na drugoj godini ekonomije tvrdio na vezbama da mi treba da se okrecemo sebi i da koristimo id svih najvise, a da zaboravimo na EU jer tada sam predvidjao da ce EU trajati do 2015 i obrazlozio da cim bude bila neka ioale ozbiljnija kriza EU ce se raspasti na param parcad, jer ne spojivo je da jednda Rumunija i Bugarska budu za stolom sa Nemackom recimo, ko ce kome da lupa cvrge …Tako da sve u svemu sranje C
Ja sam za prijavljivanje zlostavljanja. Kratko i jasno. Ako i komšije trpe stres zbog ludila u komšiluku, onda su i one žrtve. Imam iskustva u tome. Ta komšinica na koju trenutno mislim, posle cirkusa, leleka, jauka zaredja po komšiluku da ispriča šta joj je muž radio. Svima digne pritisak, isprazni se, a onda ona i muž kao da su se preporodili, zaljubljene ptičice. A moja majka pije tablete za smirenje.
Mislim da je važan gest. Pokazati i nasilniku i žrtvi da nisu sami i da takvo ponašanje nije prihvatljivo. Pa kad policija u takvim situacijama svaki put zakuca na vrata, biće to jak signal i za nasilnika i za žrtvu da nešto preduzmu. Nasilnik će možda sledeći put dvaput da razmisli pre nego što se razmaše, žrtva će možda da porazmisli o smislu takvog života.
U sećanju mi je još uvek slika pomenute komšinice kako urliče na hodniku da joj je odsečen prst, baš kad sam se vraćala kući. Nisam imala više od 12-13 godina. Videla sam krv na šaci i doživela jak stres. Nije pomoglo ni kasnije ubedjivanje ni mojih roditelja ni komšija da to nije tačno. Ja sam jasno videla da prsta nema!
U ime današnje dece, apelujem da pokažemo odgovornost i prekinemo začarani krug nasilja. Nasilje u porodici je dobar put ka formiranju budućih nasilnika i žrtvi. Potrebno je da pokažemo onim što nam je na raspolaganju da to nije prihvatljivo.
Romi, preostaje mi samo da se potpisem ispod tvog kometara!
To je to, sublimisala si sve!
evo na kraju i mog zakljucka: i ti i Labilna pisete slicne teme ovih dana, a zajednicko vam je pokusaj analize agresivnog ponasanja i trazenje uzroka… e, evo sad jedne „mudre“… neko reko` jednom da se problem i njegovi uzroci ne nalaze nikad u istoj ravni…. sto ce reci: na ravni na kojoj se problem vidi – u toj ravni nema njegovog resenja, hoce reci, situacija treba da se sagleda sire… „odozgo“ da bi mogao da se vidi izlaz….
u ovih 20 godina rata, toliko je nagomilanih, zatrpanih i nepreradjenih emocija u svima nama, da je reakcija vecine nas da se sa svojim emocijama ne suocavamo (zato sto za to nismo u stanju a da ne ugrozimo i sopstvenu licnost, tj da ne dovedemo do raspada licnosti….) zato se od svih emocija distanciramo…. u ovoj datoj situaciji znaci reagujemo bezosecajno…. put izlaza: sve vise ljudi shvata da smo emotivno „prebukirani“ i da pritisak iznutra treba razgradjivati, ali to mora da se desava malo po malo…. znaci reagovati na nasilje – apsolutno da ! ali i razmisliti malo o tome, mozemo li – svako ponaosob – doprineti, recimo da se pre svega medju decom reaguje…. da pocnemo da im objasnjavamo, vise vremena da im posvecujemo…. pa sa komsilukom uspostavljati – ali one prave ljudske odnose, bez sirenja traceva…. to je pravo osvescivanje…. izgleda da dolazi vreme razresavanja…. to se vidi po reakcijama ljudi na tvom blogu…. onima koji se jos uvek osecaju bespomocno, treba staviti do znanja da nisu sami, pomoci im da shvate da ima i drugacijeg resenja nego samo trpeti nasilje…. i nasilnicima, i zrtvama podjednako….
mislim da je jedna velika brana pocela da pokazuje naprsline…. i da ce se polako srusiti… samo to rusenje treba da kanalisemo…. da ne napravi preveliku stetu, nego da dovede do isceljenja….
🙂
Slazem se Nedodjijo i nadam tako necemu..
Ja sam prisustvovala tuči oca i sina, dvadesetsedmogodišnjaka, lepo rezvijenog. Bilo je strašno.
Padali su po stolu, ustajali, pesničili se. Mati je uporno pokušavala da dobije pandure, a ja sam uletela izmedju njih dvoje, arlauknula PSOVKU, i sve im po spisku skinula. Mislila sam da ću ih pobiti. I njih dvoje odoše, jedan po jedan. Došli panduri, VEĆ posle pola sata i kažu: Ne vredi da nas zovete jer mi intervenišemo samo ako je tuča na JAVNOM MESTU. Znači, trebalo je da ih izguramo na ulicu da se pobiju pa da ovi intervenišu.
Sigurno bih nešto učinila da čujem u zgradi da neki krelac tuče ženu. Moguće je da bih sišla sa nekom močugom i da bih branila ženu, pa makar i ja dobila.
Naš zakon je teško sranje. Brane nasilnike i oni se baškare po svojim kućama a žene sa decom u sigurnim. Ma, jebem ti državu! Jao kako sam besna. Prvo, na žene koje, sa malom decom, trpe nasilnika u kući. Mogao bi samo jedanput da me udari i dovidjons! Ili bih ga umlatila na spavanju ili bih, ma, ne znam šta, samo drugog puta ne bi bilo!
Nas maltretiraju u dvorištu (ceo komšiluk čuje), grupe momaka, koje se tu poožderavaju i prave cirkus u dvorišu. Misliš da se neko oglasio. Umesto da, organizovano izadje deset komšija sa motkama da ih priteraju uza zid i nikada više ne bi došli. Od policije slaba vajda!
😀 I onda bi neko pozvao policiju zato što komšije maltretiraju grupu momaka.. i tako u krug … 😀
Dudo sada su doneseni novi zakoni i moraju da dodju. Kod mene u zgradu su dolazili vise puta zbog svadja komsija a kamoli za tucu. To im je posao. Sem sto se mlate, remete javni red i mir. Mozda budala stane da mlati kada se pojavi policija, mislim mora a nemali broj ce ih biti privedena. Policija ce doci veruj mi, zvala sam za glupost i dosli su. Zovite i vi za te sto vas maltretiraju ne resavajte sami probleme ima ko je placen za to.
Jojjjj dragi moj Zelenko šta bih sve sad napisala, al mlogo bi bilo.
Šali na stranu jer ovo o čemu si pisala nije ni malo za podsmeh.
Šta da ti kažem. Jesam za prijavljivanje, čak šta više u nekim situacijama ( da sad ne objašnjavam kojim) bih se i umešala lično, ali veliko tu ali ima. Evo samo jedan primer:
Pre otprilike mesec dana moju tetku je istukla njena unuka. Užas! Devojka u pijanom stanju ….. Tetka naravno odmah mene zvala. Marko i ja navrat na nos odosmo kod nje, vidimo sve porazbijano, ona nam priča šta je bilo i ja je dovedem kod sebe. Ujutro joj kažem gde da ode, šta da uradi, porazgovaram i ja sa našom školskom policajkom, pa sa …… sve po redu kako treba i …….. i šta misliš šta je bilo? Tetka kivna na policiju što unuku nije uhapsila nego su joj napisali samo prekršajnu prijavu i neće da je tuži. Boji se.
Mogu da shvatim da se boji jer ona ima 70 godina, ali ……. i šta onda preduzeti. Opet je to njena krv i ma šta rekla i ma šta uradila neće protiv nje. 😦
Eh Verkic to su tek tuzne price, a opet ti si uradila sta je do tebe i bar znas da si ucinila sta si mogla a mnogi nece nista. To mi je krivo jbt!
Bolestan je svaki muškarac koji ruku digne na ženu.Moja zgrada jeste epicentar trečarenja,ali u njoj žive pretežno stariji ljudi,tako da takvih incidenata nije bilo.
Zelena i ja smatram da komšiluk treba da se umeša, tamo gde žrtva nema snage da se sama brani.Takve stvari se lakše odkrivaju u zgradama, a šta ćemo sa svim onim nasiljem koje se dešava u dobroj izolaciji -U KUĆAMA.
Daću banalan primer.Kao kad skočimo u vodu da spašavamo davljenika, ako taj davljenik ima veliki strah, i nesluša naše instrukcije,ne možemo mu pomoći,čak šta više povući će i nas da se udavimo.
Nenade, ne mislim da komsiluk treba da se umesa u epicentrar desavanja ali pozvati policiju kada se cuje arlaukanje iz necijeg stana bi trebalo da je duznost svakog od nas a ne zelja ili potreba.
Ne resavamo time problem ali mozda u tom trenutku da, mozda spasavamo zivot, ko zna..
O tim u kucama ne smem ni da mislim..
Imala takav slučaj u komšiluku i pisala o tome na svoj način. Odreagovala kako mislim da je ispravno, tj zvala policiju, kada su svi zatvarali prozore i okretali ledja jer je kreten poznat kao takav u celom kraju i spreman da fizički nasrne na svakoga. Ovog puta je izubijao svog sina od 18 godina na sred ulice, ispred njihove kuće. Policija došla, ja dala svoje ime i prezime i uzgred pretrpela svakojake uvrede od njegove majke na ulici koja smatra da to nije moja stvar ida ne treba da se mešam…. Ja još ispadoh i kriva što komplikujem stvari. Kreten je bio kreten i od malih nogu-nas decu, njegove vršnjake je uvek maltretirao, otimao sanke, bicikle, tukao itd.Pojedinim roditeljima je padao mrak na oči posle xxxx pokušaja ubedjivanja njegovih roditelja da treba nešto da se uradi sa tim detetom i da to tako ne ide, i onda su ga sačekivali iza ćoška, pretili, šamarali,ali ništa. Majka ga je uvek branila. Čak i puno godina posle, kada je i sama postala žrtva. Kada neko pozove policiju i ona dodje, majka sva plava kaže-udarila se jer je pala… Žena sa kojom je dobio dete, ostavila je i bebu i njega i pobegla. Nikad nije došla da vidi sina, niti je htela da on dodje tamo kod nje…Uvek je to situacija sa kompleksnim posledicama,a rešenje bi bilo jednostavno.. Prisilno lečenje posle odredjenog broja ponavljajućih prestupa…Izolacija,ako drugačije ne ide, a ponekad stvarno ne ide…Opet bih svakog prijavila u takvoj situaciji. Mrzim agresiju. Ne daj Bože kad bih ima ja sudila! Ma najviše me nervira to što ludacima dajemo toliki prostor -sklanjajući se…
Perlo secam se tog posta, bila sam i jos sam zgranuta. Slazem se da im dajemo previse prostora sklanjajuci se, ovo je prava misao.
Prijaviti anonimno moze svako, imaju u pliciji identifikator ali imamo i mi mobilne sa brojevima kupljenim na trafici i moze se tako prijaviti. Kako god, ako se narod plasi, a plasi se, plasim se i ja, osvete tih psihopata, nasla bih nacina da prijavim. Slazemo se i tu kao i za prisilno lecenje pod obavezno!!!
Eh, teška tema. Nije lako gledati da neko tako živi… Ne znam šta bih uradila. Poštujem pravo na privatnost i ne znam da li bih se usudila da se mešam u tuđe porodične odnose, jer za svaku situaciju, svađu, obično je krivo dvoje… Sad, ako procenim da je neko žrtva… Ne znam koliko je moguće pomoći i da li poziv policiji išta menja. Imala sam slučaj da sam svakodnevno čula krike, vrištanje i uzrujavala se zbog toga. Istrčavala sam na balkon plašeći se najgoreg…Onda sam jednog dana shvatila da je to nečiji način života, poludivlji način komuniciranja… Ne znam. Dosta sam oguglala posle toga. Valjda postajemo ludi, svako na svoj način
Breskvice, ne bih se ni ja umesala, daleko od toga ali necu da imam traume i slusam udarce i jauke, ne zelim da se potresam. Znam da poziv policiji nece resiti problem ali ce resiti tog trenutak. Ponavljam zvala bih ih svaki dan jer ne zelim to da slusam a posao policije da dodje i da ih opomene, uhapsi ili sta je vec u njihovoj nadleznosti.
ja sam za radikalne mjere.
Nasilnike u izolaciju, debelo po džepu i dobro izmarisati
E Dollika kad bi to moglo sutra bih isla da potpisem da trazim taj zakon da se uvede!
Nikada nisam bila neutralni posmatrač niti ću to ikada biti. Ne mogu reći da nije bilo osude od strane pojedinaca koji su govorili da gledam svoja posla i ne zabadam nos gde mu nije mesto, ali zabadala sam u svakom treenutku i bez razmišljanja kakve će to posledice doneti meni lično.
Jednom prilikom zagrizla sam previše, bar se tako ispostavilo, prijavila sam dilera droge koji je maltretirao moju drugaricu i pretio pištoljem njenim roditeljima. Ona, nije smela da svedoči dok njeni jesu. Uspela je da ga se okane ali je zato mesecima mene presretao kolima, pratio po mračnim ulicama i pretio. Iako je stiglo dotle da je počeo da uznemirava i preti mojim roditeljima tada nisam smela da zovem policiju. Tražila sam pomoć drugarice. U tom trenutku nije se baš pokazala kao veran prijatelj, valjda se bojala. Prošlo je dosta vremena od tada. Sada mi je jako zahvalna baš kao i njeni roditelji koji su zahvalnost pokazali od samog početka.
Nema okretanja glave, nema skretanja pogleda niti stavljanja „tampona“ u uši! Pravilan postupak samo dokazuje kakvi smo ustvari ljudi!
Pomozi jer nikada ne znaš kada će pomoć zatrebati baš tebi!
Neno ti ispala ludo hrabra, svaka cast!
A tvoja zadnja recnica je prava, pomozi jer ne znas kada ce pomoc tebi zatrebati, to je to, osnovno i ljudsko!
Znaš kako, većinom ti se takvi sakrivaju iza uobraženosti koju narod voli da prihvata, jer znati da im je u društvu neko ko je bog svojoj porodici i svojoj ženi, to znači da imaš dobrog čovjeka, kako oni već kažu, pravog ljudinu. Pokušam da zamislim kako žive takvi i većinom samo upadam u te kontaminirane osjećaje, jer ne podnosim bilo kakvo rješavanje problema batinjanjem i ostalim načinima, kamoli kad to pređe u sadizam, a najviše od svega mi upada u oči i nikako se ne mogu osloboditi toga da je danas takvih koji su zbog sličnih pokvarenih umova kompulzivni u odnosu na mnoge teške stvari za njih. Ponekad stvarno osudim pojedinca, ali onda pomislim da je narod zaglupljen i sve mi bude jasno – ljudi vole da gledaju, da veličaju one koji su uspjeli nešto postići na takav način koji je već postao stereotip.
Kad čitam komentare ispadaj da sve sami sveci žive na Internetu. Ko je rekao da je život lak, taj je debelo slagao. Ko se nasmešio nekome, dobio je po nosu. Ko je nekome pružio ruku, taj ga je ujeo za nju. Ko je nekome reko lepu reč, uzvraćeno mu je psovkom.
Kad povežem neka imena sa liste komentara, i kad pogledam kakve komentare daju, dođe mi da se izrigam.