Izjave koje mi mnogo idu na živce, ali majke mi!
Rodi sebi dete, da ima ko sutra čašu vode da ti donese!
Mislim, jebem ti tu čašu vode gde je sve ne trpaju. Baš rođenjem deteta dobijaš garanciju da će ostati uz tebe, a ne u nekoj državi bogu iza kičme. Pa ne rađa se dete da bi služilo vodu u starosti ! Kažu, tako se kaže.
Kažem ja : Marš u tri lepe. Ja ću u dom, pa neka me tamo služi ko god hoće.
Da si mene slušala, danas ti ne bi bilo tako!
Nisam. I šta sad? Čemu ta rečenica u sadašnjem vremenu? Uostalom, sve te rečenice iz prošlog, a vreme sadašnje, dižu mi kosu na glavi!
Jesam ti rekla da to ne radiš, a ti ne slušaš!
Aoooo, sranje napravljeno i sad je taj neko, koji je to rekao pametan, pa znao ishod, k’o vidovita Zorka, a akter Tupča, pa zasrao motku. Što bre, rešavaju sadašnjost prošlim vremenom?
Ne slušam, ne čujem, živim svoj život, zasrala ga zato što nisam slušala, eto!
Na šta si mislila kada si to uradila?
Otkud znam na šta sam mislila! Čemu to pitanje? Radila i uradila, šta je koga briga šta sam mislila. Ovde ide i ono pitanje Kako si mogla da budeš tako glupa? Pa, nisam pametna kako da ne budem glupa!? Sve pametnoće oko mene i vide trn u tuđem oku, a gredu u svom nikako!
`Ajde, valja se !
Šta se ‘valja’? I šta će da mi bude dobro ili loše ako nešto ne uradim što se ‘valja’?
Nastavak te iste nervozirancije :
`Ajmo, radi reda!
Ništa, ali ništa u životu ne radim zato što se valja ili radi reda! To mi neiskreno, nespontano, naturanje nekih vrednosti kojima se ništa ne dobija, sem licemerja. Licemerna sam kad moram. Kad prećutkujem zbog nekoga. Ali ‘radi reda’ i ‘valja se’, ne mogu, ali majke mi!
Ima ih još. Ovih sam se sada setila, prenose se s kolena na koleno. Ne znam čemu služe!?
p.s.
Dopisati po živcima i sudaranjem s mozgom. Nastavak ko hoće, želi.
Možda i ja dopišem jos neku ako se setim.
Zelena Soba 
„Ja sam, bre, rođeni Beograđanin!“
Ja uvek iščekujem nastavak kad neko krene sa tom rečenicom, sve očekujući da mu je rodin žreb bio katapult za velika životna dela. Uglavnom se ispostavi da je jedina prednost u tome što je od malena znao da ne može da ga udari struja ako stane na tramvajske šine.
Elfish dobro dosao kod Beogradjanke na blog! 😀
Nismo svi takvi, majke mi!
Pogledaj http://diplomiraniduduk.mojblog.rs/p-171aristokratija187-i-marsovac/111213.html i samo umesto „Meštani“ zamisli „Beograđani“. Citiraću samo jednu rečenicu: „Njima, biti «rođeni Meštanin» očigledno ima rang fakulteta (mastera) ili magistrature, a možda i doktorata nauka!“
Zelena, naravno da se ne odnosi na sve – to piše čak i u pomenutom tekstu. (A piše i na koje se odnosi! :))
uvek postoje oni koji vode brigu o tudjim zivotima
neispunjeni do max.
Ib, znam/o 🙄
Odlično sistematizovano.
Da smo slušale, da smo bile pametne, da smo činile kako valja i kako treba, Bog zna kako bi nam bilo sada.
A pošto nismo, tu smo -gde smo.
Gamche dobro svrnula u zelenu sobu! 🙂
A za ostatak kometara samo klimam glavom da znas 🙂
najviše mi skače po živcima kad mi zalepe ‘jesam ti već rekao/la’!!! grrr!
p.s. mnogo mi se sviđa slička! mnogo i ludo, burazeru! 🙂
Shunj, to je tako bespotrebna i glupa recenica da mi se bez gela kosa najurisa! 😈
Slicka je vr` bre! 😆
Povraća mi se od onih koji „bolje znaju“ šta nekome treba i šta je trebalo da uradii. Kad bih se raspisala, spisak bi bio podugačak…
Crno-bela imamo isti osecaj i nagon.
Nisam tako vaspitana, niko me nije savetovao da rodim dete zbog prinošenja čaše.
Od majke sam dobila nekoliko saveta:
1. Ako ne osećaš potrebu da se udaš ili imaš decu, znaj da si na mene. Takva su bila vremena, svi se žene i udaju, nisam imala snage da budem drugačija. Ali ti ne moraš tako.
2. Živi život, nemoj da ga protraćiš kao što je to tvoja majka dozvolila.
3. Nemoj stalno da se žališ kako ti je teško, čovek je najjači kad je sam.
Pet para nije davala na običaje i ono „što se valja“.
Zahvaljujući njoj vazda sam težila suštini, vrednovanje površnih stvari me blago rečeno iritira.
Jedna sam od onih koja ne dobija baš često savete tog tipa koje si navela, ko me zna neće očekivati od mene da uradim nešto „što se valja“, Zna da će me isprovocirati da uradim baš suprotno. Rizikuje i svadju. Još redje sam u situaciji da čujem „jesam ti rekla?“
Na kraju, ko to ne greši? Šta god da uradimo, kojim god životnim stilom da živimo, pravićemo buljuk grešaka. Svi tumaramo u mraku i radimo i činimo stvari onako kako najbolje znamo i umemo. Nikad se ne zna da li će nešto što se karakteriše kao fatalna greška vremenom da bude najbolji potez života ili će neka „sigurica“ da se izmetne u propast.
Romi reci cu ti ono sto i sama znas.
Imas divnu i pametnu majku koja te je pravilno vaspitavala!
Za ostatak komentara, Amin!
Tako je, ne treba ništa u životu da se radi „jer tako treba“. Kuda bi nas to odvelu? Gde je tu lična sloboda u odlučivanju?
agro, to su vaspitanja nasih roditelja iz socijalno komunistickog odoba, koji su mnogi nastavili da gaje, nazalost.
Ja sam za soluciju da mi dodaje čašu s’ pivom 😉 ili za fudbalski klub, ili samo jedno jedino dete i da bude prvi na ATP listi, ili da bude prva na WTA listi; ili je možda ponajbolje ako moje dete otkrije da je Rokefelerovo dete, ali sada je već kasno da me se odrekne, dakle – i deteta i para i svega, bre; medjutim, siguran sam da je najbolje ako sam se ja rodio bogat, tako da mi dete može radit’ štogod hoće, možda s vremena na vreme da mi dodaje čašu, al’ ne s vodom il’ s pivom, već wiski sa dve kockice leda 😀 Lepi pozdravi, Zelenče draga!
Stevo, otpozdravljam i ziFeli! 😀
Razumemo se! 😉
Eee, „a šta će svet da kaže?“ – mislim da me to pitanje najviše izluđuje 🙂
Jaooooooooo da Goco, uzaaaaaaaaaas od pitanja i mozgova takvih!
Odmaram mozak ne znam sta bih dodala, al’ da nisam slusala, ni-sam
i sta sada? 😆 odlicno sudaranje, ako mi sta padne na pamet u ovoj slanoj vodi, javlajam 😉
To si trebala ti njima da kazes! Da se ladis na moru i da hoces da oladis glavu od svih nebuloza sto ti drustvo namece kao „tako mora i nikako drugacije“! Pa niko ne garantuje da ce bas dete da ti donosi vodu. Mnogo zajebancije za jednu casu. A usput znam i slucajeve gde bi pre otisao covek u dom nego dete da ga „pazi“… tako da nikada se ne zna. Svako svoj krst nosi…
Saroslava, to su postapalice koje slusam decenijama sa raznih strana i u raznim situacijama. Sad mi dunulo da ispisem, a ovo se slazem iz nastavka..
Vazi Branko! 😉
Gde ti to slana voda u glavi ili su ti noge u njojzi? 😆
Mislim da mi se mozgic uslanio u slanoj vodici pa samo pluta… 🙂
ne mogu nista da mislim…
“To nije u skladu sa tvojim godinama“ – A? 🙂
Joj da i to Ivana, uzas! 👿
Pa majke ti sta koga boli uvo kako cu da uskladim svoje godine i ko je izmislio taj sklad i cemu sluzi i…….:twisted:
Bogami ste u pravu – ne da nervira nego rastura! Moramo se boriti protiv toga. Jedan moguci put
http://noviinternet1987.wordpress.com/2011/08/29/upoznaj-samog-sebe-10/
Slobodane dobrodosao u zelenu sobu, proviricu tamo! 🙂
Kada god sam hteo nešto da uradim, ako ne radim tajno, sledilo je predviđanje: „To neće biti dobro!“ Pokaže li se ipak kao dobro, nastajala bi tišina. (Izvinjenje je, naravno, bilo nezamislivo!) Ako zaista bude loše (ili bar ne savršeno!!!) neprekidno sam slušao „Jesam li ti sto puta rekla?“
O „čaši vode“: http://diplomiraniduduk.mojblog.rs/p-staracki-dom-utociste-nezbrinutih-ili-pristojan-smestaj/169214.html
„‘Ajde, valja se!“ http://diplomiraniduduk.mojblog.rs/arhiva-7-2007.html („Don Kića od la Marave“, treći tekst po redu na toj strani, a delimično i prethodni, „Istina o pušenju i pušačima“.)
Ne gledam emisiju Mirka Alvirovića jer me izluđivalo njegovo: „Vozači, vozite oprezno!“ Znači, uvek vozim žmureći dok me On ne nauči da treba da otvorim oči!
Uopšte opomene tipa „pazi!“, „budi dobar!“, „budi oprezan!“ obično izazivaju reakciju tipa „Goni se s’ milim Bogom!“
Hej Diplomirani odlican ti ovaj blog, odoh da te citam…procitala ova dva teksta i mnogo dobro, idem ne zadrzavaj me..citam.. 🙂
Hvala Zelena! 🙂
Uglavnom sve ovde napisano, plus:
„Ošišaj se na kratko, kratka kosa ti najbolje stoji“ To što ja volim dugu je irelevantno.
„Obuci ovo, a ne ono…“ *Ovo me dovodi do tačke ključanja*
„Što se ne javljaš na telefon?“ sa prekornom facom ili prekornim tonom. Čim se ne javljam, znači da sam sprečena.
A najviše volim ono izluđujuće – mogla si (da rodim sebi dete, npr). Mogla sam, nisam, proš’o voz, šta se vraćaš u prošlost sad…
A moraš ovo ili ono… Na reč „moraš“ bih vrištala.
U pola tri noću mi mozak ne radi za više.
A vid’ ti Diplomiranog kako nam se infiltrir’o među redove, ljubim ga u oko 🙂
Nado samo sam te sledio! Znaš da si jedina Nada u mom životu! 🙂
I ti meni jedini Duduk, tako da je sve divno!!!! 🙂
„Videćeš ti kad budeš imala svoju decu!“, što i vidim, al’ to mi nekad išlo na ganglije samo tako.
Izjave takvog ili sličnog tipa mogu da me izmrdnu iz ose i poruše unutrašnji mir jedino ako nisu povremeno i same proizvod mojih samokritičkih misli, 😦 u suprotnom, nek trabunja ko o čemu oće, ima pravo na to 😉
„Da to može – svi bi tako radili…“
„Ne zaleći se glavom kroz zid…“
„Ko je lud ne budi mu drug…“
„Samo polako, ima vremena, sve će TO JEDNOM doći na svoje…“
„Kako drugima – tako (će biti) i nama…“
„Slušaj starije i iskusnije… “
…
sva sreća pa ih nikad nisam slušao…
Lako je biti pametan kad gledaš iz ćoška…
E, a znate li sta sam se setila a 100% je istinito : „Eee, da su mi ONE godine a OVA pamet 🙂 “
p.s. a nije da me nije i to nerviralo 🙂
Evo još nekoliko:
– Mene ne interesuju druga deca, mene interesuješ ti! Što se malo ne ugledaš na ostale.
– Kako to uvek samo tebi da se desi, zašto ne paziš?
– Odmah sam imao predosećaj da ti to neće na dobro izaći ali uvek si bila tvrdoglava i uporna, nemoj više nikada da mi se žališ?
Ko se žali, samo sam rekla šta mi se dogodilo… Ne dešava se samo meni već je lakše tako reći i ne pokušati pomoći… Šta mene briga za ostale, ja sam ja a ako vam valja neko drugi vi ga posvojite…
Posle bitke svi su generali
Kad mi se rodio sestrić, došla ujna da vidi dete i uz dobar dan izgovori: „ja dođ’o da odredim red“.
Pošto moja sestra nije razumela, a ni ja, to određivanje reda, izbacila je napolje!
To je bilo pre 22 godine.
Tu se završila komunikacija i sa ujnom, i sa ujkom a i sa njihovim potomcima.
Obrišeš i voziš dalje!
Drugari moji zeleni, zapustila sam malo blog i blogovanje i vas…bacila sam se na ucenje astrologije.
Ali tu sam ja negde, virkam pa cu da dodjem..ma nemam pojma sta cu, ali tu sam negde 😀
Hahah… 🙂 Vrh…