Kad te neko gleda direktno u oči, ne sklanja pogled, zakucava kao esker u beton. To je ovan. Bez imalo milosti, čisteci svoju savest, uništava tudju. Natura bespogrešno osećaj krivice.
Svakoga dana, po malo, žestoko i glasno. Mišljenje koje postoji u univerzumu je samo njegovo, druga neka se podele i stanu iza njegovog.
Njihovo ogledalo je uvek čisto. Svaka reč ispravna. Na mestu i tu je sa razlogom.
To su oni što vrelu supu sipaju “za vrat”, jedu kao da ih neko juri, žvacu meso kao da im je poslednji zalogaj u životu, vode ljubav bez predigre. Brzo, sirovo, kao da se prazne.
Za njih je uživanje brzina u svemu. Nema ovna koji nije sposoban “u ruke”, to su one zlatne ruke koje umeju sve da urade. Da umese, poprave sve po kući, smisle i urade sve oko enterijera i exterijera. Nepogrešivo, tačno, brzo. Nema tu sumnje. Nikako!
Oni što ne umeju da započnu recenicu bez Ja, kojima je merilo vrednosti njihova vrednost. Ako mogu oni mogu svi. Netolerantni na greške, to je za njih nezamisliv pojam. U njihovom recniku ne postoje reci; izvini, molim te, polako…
Pošteni pokvarenjaci umeju da urade sa sobom i ljudima šta im je volja. Ko pobije ovnovsku volju, taj je uspeo, ali samo na tren. Uhvaćen premoren ili na spavanju učiniće nesto što nije po njihovoj volji. Sa njima treba loviti trenutke slabosti da bi se nešto dobilo. Pogrešan trenutak i stiže praskanje silnih uvreda, najpogrdnijih. Sa salvama psovki, lupanja rukom o sto, a nekad i nogama o patos. Tako besni mogu zaplakati. To su jedine suze koje ćemo ikada videti kod ovna. Sve ostale situacije koje bole, čine nemoćnim, oni to preksaču, iznalaze nacine da ih ne osete, da ih ne povrede. Ribaće jače, udarace čekicem duplo jače, kuvace rucak energičnije, seći ce hleb kao da ga kolju..Izbacivaće bol kroz energiju. Radice do iznemoglosti da ne bi osećali to nešto što ih čini ranjivima.Teško je to posmatrati.
Umeće da ih iznervira pogresan pogled, biće toliko sigurni da kiša napolju pada baš zato što su oni negde krenuli. Niko ne vidi sebe toliko i svuda kao oni. Pronađu se u svačijim pričama..nekad pomislim da su šizofrenicari kad se svuda pronalaze gde ih nema. I uvek su na centalnom mestu te priče u kojoj ih nema. Nema šanse ubediti ih u suprtono. Ako i sponzaju da su pogrešili, nece to priznati. Pre će crći!
Ne dozvoljavaju sputavanja, za njih sat i kalendar ne treba da postoj. Nikome se ne pravdaju, pa ni sebi!
Nose sa sobom neverovatnu energiju, sposobni da urade i rade do iznemoglosti. Naravno (ovnovska uzrečica), sa rečima a posle vidimo i na delima da je zaista najbolje urađeno.
To su oni mangupi koje devojke i zene vole. To su one što flertuju sa svim muškarcima.
Nasmejani namigivači lome srca, o svom misle u prolazu ili kad ostanu sami.
Povredjeni pate jako, dugo, intezivno, sami.
Sami sebi su najbolji, najgori i jedini. Oslanjajući se samo na sopstveno Ja.

Tekst objavljen na sajtu moje učiteljice koji je nažalost hakovan..