Bacam otrovne reči.
Primaju se kao melem.
Dobijam molbe,
odbijam rečima.
Ostaće tako.
Dela ne postoje.
Branim se.
Ne postojim.
Trenuci me žele.
Ne mogu da budem u njima,
u njima nisam ja.
U njima je vizija mene,
uloga koja mi je dodeljena.
Igrala sam je predugo.
Dosta za ovu priču.
Odćutanu,
zabodenu u sećanje,
bez zasluga.
Sama se uvukla.
Ja ću je isterati.
Ne treba mi.
Molbe su sebične.
Zelena Soba 
molba – stepenik saplitanja zbog kog često prestanemo da se penjemo….
Uf bre… sjeba me načisto
Nezahvalna uloga u kojoj ti ne možeš da budeš ti…
bez obzira kuda tekla, reka uvek stigne do ušća. samo napred! jer – red je red! ma koliko boleo!
Zelena, ti upala u „sivu“ fazu ?! Ae bre… ne zezaj. Što me iznervira sada…ccc….Pa kažeš…
„Sama se uvukla.
Ja ću je isterati.“
Razmišljala o „isterivaču đavola“ ? 😀 Znaš onog…. utera ti dobro da istera zlo? 😀
Mislite o tome 😀
ja cu kao Labilna da“ predlozim isterivaca djavola“ … ma kako bilo tesko ga pronaci…
mozda bude i samo jedna rec, kao kljuc za katanac …
Pobedićeš ti sebe. Šta ti mogu utvare!?!
I molbe ti nisu sebične, samo da znaš.*
Ulogu koja ti je dodeljena moraš igrati do kraja jer to je serija iz više nastavaka i sa dosta repriza. Pre ili kasnije svi se saživimo sa ulogom i postanemo deo nje!
Molbe jesu sebične kad moli neko ko ne čuje i ne oseća tudje molbe… Ako ih odbijaš.
Eh da, stigla nam jesen…
S’ kišom i posebno raspoloženje! Eh…
Kao što reče Stevo dođe još jedna jesen…
Ovo je trag za brisanje.
Svako se brani kako ume. To je život…
Ova studija , slika je fenomenalna da ne naglasavam clanak 🙂
Ne bih ja tragove brisao, čisto ako gdjegod pođem za sobom. 🙂
pozdrav
Hvala…ostao je ovde trag na drugim mestima se brise…
Teško je rešiti se nekih tragova, a čini mi se da dodje vreme kada traže sopstveno brisanje…..Sjajno napisano!
Hvala pescacna..
Molbe su sebične… i znak slabosti… Zato, zahtevaj. To je već nešto drugo.
Upravo tako Ognjena.