Bacam otrovne reči.
Primaju se kao melem.
Dobijam molbe,
odbijam rečima.
Ostaće tako.
Dela ne postoje.

Branim se.
Ne postojim.

Trenuci me žele.
Ne mogu da budem u njima,
u njima nisam ja.
U njima je vizija mene,
uloga koja mi je dodeljena.
Igrala sam je predugo.
Dosta za ovu priču.
Odćutanu,
zabodenu u sećanje,
bez zasluga.
Sama se uvukla.
Ja ću je isterati.
Ne treba mi.

Molbe su sebične.