Nikada nisam živela van Beograda. Ono živela da je drugi grad moj život.
Videla sam kako ljudi žive u manjim gradovima, mestima, selima. Svi se znaju, sve se zna. Meni to čudno. U Beogradu mogu mesecima da idem ulicama i ne sretnem nikog poznatog.
Koliko god meni to bilo čudno u manjim mestima, toliko mi se dopadalo. Intimnije nekako. Pitomije.
A narod priča o planovima da decu pošalju u Beograd na školovanje, fakultete, da se zaposle jer tu gde su oni ’leba nema ni života. Većini je cilj Beograd. Doći i ostati u njemu.
Mi odavde nismo razmišljali da negde idemo. Nismo imali ciljeve ako se to ne uklapa u inostranstvo.
Većini naroda iz Srbije je cilj Beograd. Posle se pitamo o decentralizaciji. Ali to je već druga priča i ne bih o njoj.
Beograd je krcat, prepun. Gužva na sve strane, guranje, buka, sirene automobila, svuda čekanje, čekanje i čekanje. Veliki grad, meni do centra treba više od pola sata, ako nema gužve. A neko obiđe ceo grad za to vreme. Nemam nista na petanest minuta od mene. Sve je daleko i svuda treba neki prevoz.
Onda počnem da razmišljam u koji bi manji grad da idem. Da imam mir da mi je sve blizu da svakoga znam. Da osetim neku intimnu atmosferu. Ljude. Ovde ne znam više ni ko mi živi u zgradi.
Znam da većina sveta kaže da je ovde sve. Kulturna i ostala dešavanja. Jeste. Nikada nisam morala da putujem u drugi grad da idem na recimo neki koncert. Ali je vrlo moguće da je neko iz okoline Beograda brže stigao od mene do recimo Kališa, Usća…
Sve se mnogo zgusnulo, svega je previše.
Ljudi po ulicama, prevozu, automobilima, prodavnicama, kafanama..nigde mira i tišine.
Biće da starim jer mi sve ovo jako ide na živce!
Da prodam stan i idem gde?
O tome razmišljam.
Da odem negde gde je mirnije.
Pomisao na porodicu mi stvara problem, jer neće niko odavde da ide zbog poslova, dece… a baš da ih ostavim ne mogu…a da budem sama negde ne znam jesam li sposobna.
I tako…razmišljam ponekad..
Gužva
Advertisements
49 Comments:
1 Trackback or Pingback for this entry:
-
[…] Gužva Napisano: 01.Mar.2012. 000000 01:21:20 na blogu: https://zelenavrata.wordpress.com […]
Ja živim u malom provinciskom mestu, hajde da ga nazovem gradom. Mnoge stvari nam tu nedostaju, ali iskreno rečeno život u BG-u mi se ne sviđa. Gužva kao što kažeš. Došao i Kurta i Murta. Sad su svi Beograđani. U BG-u se mnogo brže živi nego u manjim mestima. Dok odeš i dođeš sa posla, škole, prođe dan. To je zbog te prenatrpanosti i gužve. Zbog toga mi se ne sviđa Beograd. Sa druge strane, sve je u Beogradu, tako da, hteli mi to ili ne, prinuđeni smo da stremimo ka njemu. Što se tiče mene lično ja sam zadovoljan svojim životom i u ovoj provinciji ali u istočnoj Srbiji za decu nema budućnosti . Nema ničega, sve se raspada. Ja sam još od sada počeo sebe da ubeđujem na činjenicu da moja dece možda neće živeti u državi u kojoj su rođeni jer ovde je đavo odneo šalu. I ako, neka idu ako mogu, ja ću im maksimalno pomoći u tome…
Exxx sve je otišlo u krasnići!
Eh, draga moja, čim se žena porodi, a ono sin, na scenu stupa otac i kaže: Bićeš ZVEZDAŠ, ili PARTIZANOVAC! Dakle, klinac baš i ne može da bira, nego mora „izabrati“! Otprilike, tako nam je u Srbiji i uglavnom svi biraju Beograd! Zašto? Ajde da ne pričamo o decentralizaciji, jer o ovoj temi ponajviše znaju oni koji ne žive u Beogradu! Lepi pozdravi (igraj LOTO, ubodi sedmicu i kupi sebi kuće-stanove u pet-šest gradova, pa po raspoloženju si tamo gde ti se baš ćefne 😉 )
Stevo sve je nakradno. Volela bih da nije tako.
A za sedmicu, malo morgen će me strefi! 😀
Gužva je stvarno velika – ja to ponajbolje znam jer do posla potrošim minimalno 45 minuta, a najčešće sat do sat i po. Kad sve sabereš, u autobusu provodim minimalno sat i po dnevno, a nekad bude i četiri sata. Kad su radili Gazelu, često sam se od posla do kuće vraćala i po dva sata.
Međutim… Budući da breg neće Muhamedu, onda će Muhamed bregu, pa sam se tome povinovala – kako ne mogu ništa da promenim, rešila sam da se prilagodim: čitam knjige, razgovaram telefonom (osim kad ništa ne čujem jer autobus radi kao traktor), rešavam sudoku i ukrštene reči… Iz prevoza izađem u stanju nirvane koja potraje sve dok me neko sranjce na poslu ne vrati u stvarnost.
A Beograd kao grad? Baš ga volim i mislim da je najbolji na svetu. Ne znam kako bi mi bilo u manjem mestu (tu su i Za i Protiv), ali bih provereno mogla da uživam u nekoj divljini i na visini (od 1.500 m pa naviše).
Malo mestašce na moru? Nikad mi neće biti jasno zašto ljudi maštaju o tome. Umrla bih od infarkta izazvanog dosadom već prvog dana, a ako bih i poživela duže u toj uspavljujućoj atmosferi, onda bih izumrla. Garant!
Miljo, volim ja Beograd. Moj je..ali ide na živac svo to gubljenje vremena gde god da se uputiš!
A to u nekoj pustahiji ne bih ni ja mogla, da odlepim sama sa sobom, neka hvala!
Manji grad bi došao u obzir, ‘samo’ treba odlepiti srce od rodnog grada i ljudi u njemu.
ja sam se iznenadio kako je Lazarevac lep i ovo doba godine 🙂
mislim ja zivim na Crvenom Krstu , ali Lazarevac ima najbolje profiterole u drzavi 🙂
Eeeee :D. Ja sam „rodjena“ na Crvenom Krstu (ne bukvalno, rodjena sam u bolnici ali sam odrastala u pomenutom kraju :lol:). To je nekad bio i „moj“ kraj koji se od tada do danas, kao i sve ostalo, sigurno promenio… Ali, ima posebno mesto u mom zivotu :OK:.
Marko, Tanja, lep je Krst blizu sam..a Lazarevac ne znam, prošla kroz njega i to je sve.
Kazi mi molim te gde su ti profiteroli? Nigde ne naidjoh na prave…
ja sam jeo u Lazarevcu u cetralnoj ulici u velikoj poslasitcarnici kod Robne kuce kao, znaci neopisivi su i mljac mlac 🙂
I moja razmisljanja su vrlo slicna. U Beogradu sam od rodjenja ali me sve vise smara jer sam po ceo dan u nekim poslovima pa nemam dovoljno vremena/snage ni za odmor ni za zabavu. Razmisljam, ako docekam penziju, onda cu … negde… A ako docekam penziju bicu starija pa ce mi opet trebati neki grad (i lokacija u njemu) gde mogu lakse zadovoljiti potrebe starosti. Jednostavno, razmisljanje se svodi na zacarani krug iz kojeg nisam sigurna ima li pravog izlaza.
Tanja isto razmišljamo…
Mir za kojim težiš nije mali grad, već netaknuta priroda-koju krasi voda,livade,šume i cvrkut ptice kao najdivnija muzika koju možeš da čuješ.
Carstvo tišine i opojnog mirisa lekovitog bilja – kojim je obilato bogata naša zemlja, ali van Beograda. I kada u toj lepoti sretneš čoveka bi češ nagrađena osmehom, kao od najmilijeg, a ne sumornm i natmurenil licem svog sugrađanina koga svakodnevno srećeš na ulici.
Mišo znam, tako nešto doživljavam kad odem na selo koje nije daleko od Beograda.
Ali tamo je ostao samo star svet, i to jako malo..upadnem u depresiju kad vidim svu onu lepotu a svi ostavili kuće i došli u Beograd…onaj svet je tamo tužan jer je usamljen..
Ovo bi mogla da napustiš? OVO!?! Ccccc… Znam da ne bi 😉
Labilna zavuče mi ti 😆
Pa vidiš kako je lep bre! Nisam ti zavukla, ali ako hoćeš… no problemo 😀 😉
Ja do posla imam 5 minuta… i od posla toliko :).. Do pijace, poste, banke, opstine 10. Zivim u centru u ovom malom gradu , samoproklamovanom u grad buducnosti. Ceo prepesacim za pola sata brzim hodom. I prija mi sto srecem ljude i svuda nekog poznajem, ili mene znaju .. ne cekam u redovima. Odrasla sam u Beogradu, u njemu sam i rodjena i to je moj grad. Do njega mi treba sat i nesto vise..Mozda cu mu se vratiti, ali zaista, zaista, prija mi sto radni dan u malom mestu podrazumeva da mi dan traje bar 2 sata duze jer ne prelazim velike razdaljine. Eto, glasno razmisljam i ujedno komentarisem..
Goco meni to lepo. Ja ne znam kako izgleda takav život.
Mislim da si ti najkompetetnija u ovoj priči. Živela si oba života i videla koji je bolji.
Šta da ti pričam kad sve znaš!
Ja sam odrastao u malom mestu. Vrlo malom. U Kladovu (istočna Srbija, Đerdap).
Ne volim buku, ne volim gužvu, ne volim haos. To sam tamo naučio, ili proživeo.
Sada živim u Novom Sadu. Došao sam sa svojih 15 godina. U srednju školu. I ostao.
Sada imam 40 godina. Imam i ženu (suprugu, bolju – lepšu svakako – polovinu), dva sina, i posao koji volim. I auto, japanca 🙂
Ali, moj dom je uvek bio, i uvek će u mojim mislima ostati (čini mi se) onaj stan u zgradi u Novom naselju B1 III/6 19320 KLADOVO.
Pozdrav
Saša rodni grad je svakome najbolji i to razumem.
Mislim da sam otišla negde osećala bih se kao ti.
Pozdravčić! 🙂
Beograd me gužvom umori i nakon nekoliko provedenih dana u Bgd jedva čekam kad ću kući 🙂
provincija ima vrline, ali ima i mane. Uvijek znaš gdje ćeš koga da sretneš, sve optrčiš za pola sata i šta onda?:D
Dollika bona ne znaš odgovor, ja još manje jer sam oduvek u Beogradu..ko zna možda bih nakon ovakvog života u manjem mestu pošandrcala, možda ne bih..ne znam a đe da znam 😀
Evo i mene. 😀
Ja sam od ovih što su učinili Beograd krcatim… Dođoš, jel’te. Dobro, tu sam tek nekoliko meseci, ali mi niko još nije rekao da mu smeta što sam došla. Iako mi je neizmerno drago što će mi, gde god da odem, u ličnoj karti pisati da mi je mesto rođenja Novi Sad (obožavam ga, on je moj), volim i Beograd. Baš ga volim. I Skoplje volim, a nikada u njega nisam kročila.
Da skratim sad… volim ja gradove, ali ne živi se od ljubavi prema njima. Zato ne volim kad mi prebacuju što sam otišla, kao što ne volim kada prebacuju ovima ovde što su tu.
Jedino što bih volela je, da doživimo to da gradove menjamo zato što to želimo, a ne zato što to ne želimo (tj. zato što moramo). Trbuhom za kruhom, što bi se reklo.
Gde god da smo, bitno je bre da je ZELENO 😀
P.S. – Sada, kad idem autom i ulazim u Novi Sad, pomislim „Eee, kod kuće sam“… par dana kasnije se vraćam u Beograd, prilazim Gazeli i pomislim „Eee, evo me opet kod kuće“. Planeta je moja kuća, I guess. 😉
Shoviljo, nešto NS ne odvajam od Beograda pravo da ti kažem!
Iz Beograda u drugi veliki grad. Samo to mogu da poredim. Recimo da bi te manje smarao kad bi imao praški gradski prevoz :-). Za čas stižem u oaze mira. Za šta bih menjala? Imam jedan san, ali je to san. A što s eostalog tiče, za neki grad tipa nemačkih gradova od cca 100.000 stanovnika. Sve imaju, lepi, doterani, svaki ima neki poseban sadržaj, susedni gradovi lako i brzo dostupni, a svaki od njih je zaista kompletan što se osnovnih sadržaja i infrastruktura tiče. A san koji mi je na prvom mestu: neka francuska nedodjija s mirisom lavande i povetarcem s Atlantika i da me Bog vidi :-).
Baklavo to sa Frnacuskom neđijom mi se dopada.. 🙂
Čuj, da zaposednemo svaka po jedan svetionik, pa možemo povremeno i koju kafu da bacimo :-).
I ja ponekad imam ovu fantaziju, iako živim u centru grada i sve mi je dostupno. Osećam da smo se mnogo otuđili. Ljudi se patetično lepe za svoje partnere, kao da žive na vrh planine gde nema nijedne druge kuće, odbijaju da se druže, odbijaju da budu ljudi, odbijaju da budu spontani.
Iva, otuđenje je primetno. Ovo sa partnerima sam odavno prebolela pre nekih 20 godina, shvatila, prihvatila i nema druge…Nekima je to nametnuto, nekima izbor, kako god digla ruke. Kad požele da se druže tu sam.
Živela u Kraljevu, Kragujevcu, Nišu u Beogradu u više navrata, na različitim lokacijama. Kraljevo je stvoreno za ovo o čemu ti pričaš. Izađem iz zgrade i već sam u centru grada, sve što hoću da obavim može pešaka uz laganu šetnju, idealan grad za porodičan život… Kad jednom krenemo da pođeš sa nama, da vidiš iz prve ruke, da malo daneš, a i ako ti se svidi vratićemo te sigurno u tvoj Beograd. 🙂
Charolijo kako to lepo zvuči! Izađeš iz zgrade i u centru i sve ti tu!
Možda krenem sa vama da vidim i to za mene čudo!
Evo, ja te pozivam da dodješ u Novi Sad. Znaš kakvi smo mi Bačvani. Pitomi, usporeni, rastežemo kad pričamo, dobri ljudi, sve u svemu.
I, mogu da ti kažem, ako si pre podne u gradu, u Zmaj Jovinoj ili Dunavskoj ulici, nema šanse da se sretneš MENE! A ja sretnem bar tri osobe koje poznajem! I baš mi je lepo. Ispričam se, sve u šesnaest. I sve mi je blizu. Od stana do centra 10 min peške, radnja nam je na petnaest minuta, banka izmedju tih minuta i šta ćeš lepše.
Samo javi, odmah ti nadjem neki stan! 🙂
Dudo, rekoh već gore, NS ne odvajam od Beograda, to bi negde bio prvi izbor za preseljenje, ima sve što i Beograd a mirnije. Mada to me negde i muči 😀 Brza sam za sve to usporeno, ne znam kako se nešto lagano priča, hoda… Navike su čudo!
Mrgud…mrzimmmmm Beograd
dusweet, ja ga volim najviše na svetu, moj je, njegova sam ali je krcat, previše!
moj grad nije velik kao tvoj, ali ja sanjam o pustom ostrvu…
Hej gde si ti Sanjaru!? 🙂
Sanjaj, snovi nam jedino preostaju!
Drago mi je što si svratio!
A gdje je to? Taj Beograd?
Braunoviću ne vuci me za jezik! 😀
Ja ti rekoh usporeno, zato što to važi za nas Bačvane, ali, nije tako, veruj meni, drugu. Odnosno, onako ti je, kako sam organizuješ. Možda pričamo malo otežući, ali nismo spori, nikako. Možda je ta sporost ostala još samo u selima! 🙂
Zato su prilazi Beogradu onako očajni, da ljudi odustanu od dolaska u Beograd i da se vrate nazad :).
Eh da je tako Zli 😀
Ta gužva je nešto što me izluđuje… Često sam poželela da odem negde.. Novi Sad mi je uvek bio lep ali i on više nije što je nekad bio…
I gde ćemo Breskvice? 🙄
Ja sam odavno otišla – s one strane ogledala 🙂 U našoj „pravoj“ stvarnosti pojavljujem se retko i nerado 🙂
e, da… ostati ili otici, i ako otici – kudE?! 🙂