Da pevamo? Prolećee na moje ramee slećeeee..
Stiglo!
Raduje se narod bokte kao da je stiglo ne znam šta. Sunce sija, milina! Prozori ušljiskani od snega i leda, prašina se vidi gde god oko da baciš. Baš lepo!
Vise domaćice po prozorima, tresu ćebad, sade cveće..Sve sam to videla majke mi!
Moji prozori i ja se još gledamo, ko će koga. Nervira me kad nešto moram. Ne visi mi se a sunce piči u oči. Ne vidim ništa a glupo mi da perem prozore sa naočarima za sunce. Mislim mene nije sramota, nego moja jadna majka se stidi i kaže samo probaj ima komšiluk da priča da si luda! Kao da već ne pričaju. No šta ću, prala na terasi pre neki dan, to mamin raj pa da skinem to sa dnevnog reda. Sunce me udarilo u mali mozak, aj nema veze to, ali u oči. Škiljim, žmirkam i trljkam, pritom pazim da se ne strmeknem sa četvtog sprata. Ostali neka sačekaju.
Prala bih ja noću, šta me briga. Nego opet moja majka. A šta ćeš da vidiš po mraku? Kažem ne moram da vidim, znam gde ću da trljam. Ona na to, jesi li noramalna šta će komšiluk da kaže!?
I tako, zbog komšiluka i mira u kući još uvek ne perem prozore.
Izađem napolje, sunce sija, piči! Narod se pogubio. Neki u čizmama, neki u jaknama, neki kratkih rukava. Ma sva godišnja doba da se vide.
Eto komšiluka.
Gde si, šta ima, prošla zima…tandrčem ja…Ma pusti me u pičku materinu evo nemam para da kupim kutiju cigara, šta da ti pričam. Isekli mi struju..jebem ti život…Sunce sija, proleće, ne znam šta da kažem komšinici. Da joj kupim cigare neće, kaže doći će na kafu i cigar. Ne dođe. Ne znam zašto.
Drugi dan, sunce sija, proleće. Čekam u redu ispred trafike. Lik od četrdesetak godina traži cigarete i sok za dete. Kaže piši mi tamo, platim ti na kraju meseca. Pa onda doda, jebote juče sam ti platio dug a već danas se opet zadužujem. Gde si komšo!?
Eno mi drugarice. Gde si kokoško bre? Ma pusti me i tri lepe, išla da platim račune i ostalo mi hiljadu dinara do prvog. Šta da jedem sa hiljadu dinara? Da ti pozajmim? Neće. Nema od čega da vrati.
I tako. Ja i dalje ne radim. Ne kukam. Koga sretnem iz komšiluka kojeg sigurno silno zanimam kažem kako učim astrologiju i da sam srećna. To je deo istine.
I sad se ja pitam pred ove izbore, koje prozore ustvari treba oprati?!
Ili ih polupati ali da ne vidi komšiluk! Sramota je, misliće da smo ludi.
Jesmo li ludi ili..?

Tekst objavljen na sajtu Slovopres.