Archive for септембар, 2012


Astrološka prijateljstva

Ima nas mnogo svi smo različiti.
Sem genetskih predispozicija, okruženja, kućnog vaspitanja…imaju gore neke zvezde koje utiču na nas.
Neko veruje u to neko ne.
Nije ni važno, bitno je da smo ljudi. Verovanja su samo naša. Njima ne štetimo nikome i nikoga ne teramo da veruje u zvezde ili bilo sta drugo.
Mi različiti, satkani od Vode, Vatre, Zemlje, Vazduha, živimo u istom svetu.

Ako bi za nekog rekli da je rođen u znaku:

Ovna – Vatru koja bez mozga ide i pali sve oko sebe, bićemo iznenađeni pravednošću ljudi rođenih u tom znaku. Dobrotom i emocijom, koja je sirova, ali uvek prisutna. Na njih se može osloniti i računati, posebno kada je potrebno bodrenje i hrabrost.

Bika – Zemlja koja sedi i čeka da se nešto desi. Tvrdoglavo i nepomerljivo. Želite li toplu reč, saosećajnost? Pozovite Bika, dobićete to i poziv na večeru. Voleće sa vama, mrzeće ako treba. Odanost, oslonac i sigurnost koja je potrebna nalazi se kod njih.

Blizanaca -Vazduh koji se smejulji, lupeta…O ne! Skupljaju svaku sitnicu u mozgu. Brzo misle, pamte, pišu. Zasmejavaju i podižu iz tmurnih raspoloženja. Otvorenog uma za sve informacije. Ako vam treba razgovor o bilo čemu, tu je Blizanac.

-Raka -Voda koja mašta, oseća, romantičari…Treba li vam pomoć, zovite Raka. Biće tu odmah da vam vida rane. Bilo telesne bilo emotivne. Vole da vole, pomažu. Rame za plakanje je Rak.

Lava – Vatra vrela, nadobudna, niko joj ne može prići. Treba li vam snaga, zovite Lava. Ume da je da. Povešće vas u pozorište, kafanu…pričaće i nećete moći da odvojite pogled od njega. Zaboravićete na sebe. Reći ce vam kako da uspete. Slušajte savete.

Device – Zemlja, proračunata, nesigurna…očekuje se zemljotres. Trebaju li vam podaci, pisanje molbi, žalbi..zovite Devicu. Pitajte je sve šta vam treba, nećete ostati bez objašnjenja. Racionalnog, analiticnog i tačnog.

Vage -Vazduh koji miriše i zavodi. Treba vam pomoć za odabir bračnog partnera. Pitajte to Vagu. Nema lucidnog odgovora, laskavog, netačnog. Naizgled vetropirasti u suštini mudri, staro mudri. Pitajte je, nećete dobiti pogrešan odgovor.

Škorpije -Voda, ledena, nepomerljivo jezero. Ne možete nekog da procenite kakav je. Pitajte Škorpiju, rođenog psihijatra. Intuitivno i vrlo pronicljivo znaće da kaže suštinu svakog bića. Provešće vas kroz podzemlje do svetlosti bez straha. Dajte ruku da vas povede u spoznaje.

Strelca -Vatra. Gasi se, tinja na više strana, vrckaju varnice. Treba li vam saputnik za put, drug za učenje, ludak da skače iz aviona, zovite Strelca. Sve može, adrenalin i optimizam udara i vrca kao varnice. Traziće sa vama i ono što se ne može naći, učiće do iznemoglosti…I smejaće se, uvek!

-Jarca -Zemlja, hladna, puca od leda..ispod je ipak, topla. Zemlja iz koje sve niče. Otopiti led osmehom, lepom rečju i dobićete najtoplije ljudsko biće. Daće vam snagu, smernice za budućnost. Ići će sa vama na kraj sveta da biste uspeli. Biće tu i kad ste uplašeni, guraće vas da idete dalje!

Vodolije -Vazduh, hladan i šaškast. Treba li vam prijatelj, neko ko je tačan, odgovoran, veran i odan? To je Vodolija. Voli ceo svet, svi ljudi su joj jednako važni i svi su joj prijatelji. Ako želite prijatelja za ceo život, tražite ga u Vodoliji!

Ribe -Voda, hladna reka u kojoj se samo najhrabriji mogu okupati. Treba li vam pomoć, neko da plače sa vama celu noć, da vas teši i čeka jutra u kafani. Zovite Ribu, ustvari ne morate, sama će doći. Oseća kada je potrebna onima koje voli i uvek je tu.

Tekst objavljen u časopisu Tetka.

Advertisements

SbrdSdol

Polaska u školu se ne sećam. Baš ničega. Nemam ni slike da se setim s kim’ sam pošla ni s kim’ došla. Prvu sliku imam iz drugog razreda ono sa učiteljicom.
Ja u nekom ćošetu frizura kao Lokice, to tad bilo moderno, u plavoj kecelji i somotskim pantalonama. Boje ne znam, crno bela je fotka. Škrgljava sam bila, mala, daj bože da sam dvae’s kila imala. Išla sam u boravak do ne sećam se kog razreda. Ali se sećam čaja od kamilice u onim pleKanim šoljama i marmelade i ’leba za užinu ili doručak, bože kako je to bila dobra klopa! Sećam se i ’štrudle s mravima’ i šnenokli odatle. Zašto sam to upamtila ne znam.
U školskom dvorištu su bila iscrtana odeljenja i tu smo morali da stanemo dva po dva i tako ulazimo u školu kada zvoni. U plavim keceljama naravno. Učiteljica je bila stara, mi smo joj bili zadnja generacija pred penziju. Bila je jako stroga! Sećam se da smo imali penkalo za pisanje , ali ono što se puni, u četvrtom razredu smo tek imali sa patronama, i da sam ja smotana stajala pored učiteljice da nešto napišem i kako sam ja sručila mastilo na suknju i čarape nemam pojma. Išla sam u čošak. Smotana jebiga.
Sećam se da me je deda budio i vodio u školu. Ulazio je u sobu i budio me sa rečima : ’Ustaj škola zove pionire traži, traži Radicu ona spava’. Divni moj deda.
Bila je i dodela pionisrkih marama i zakletva i žurka ispred škole. Čekanje Tita i bacanje karanfila na mercedese. Bio je slet, bilo svašta.
Opet imam prekide filma, davno to beše bre!
Sećam se kasnije najslađe klope ispred prodavnice, četvrt hleba i paštete i čuvenih viršli i kobasica sa senfom iz crvenog kioska. Ekskurzije u Lepenski vir, vaški i boginja… Sećam se da je neka Milanka dobila proliv kad smo išli na izlet u Tršić.
Bože šta ja pamtim?!
Sećam se čuvenog prolaza između Zmaja i Đure gde sam negde u sedmom ili osmom razredu prvi put zapalila cigaretu i sekla ruke s flašom od piva da se bratimim sa nekima nemam pojma kojima.
Iz svega ovoga da se zaključiti da su me vanškolske aktivnosti više zanimale od školskih.
Sećam se raspusta i silnih čitanja knjiga iz biblioteke. Otkud mi to ne znam.
Obrstila sam celu Mir Jam do sedmog osnovne i zato je krivim za sve, pa onda neke Gričke vještice i još gomilu drugih. Toj ljubavi sam i dalje verna. Čitam šta mi padne pod ruke.
Srednja škola je bila već nešto drugo. Tu sam se zaljubljivala redovno.
A jela sam pogačice iz Žikine pekare tako masne a savršene. Nikad ih nisam zaboravila!
Imali smo neke profane i jedan mi je ostao u sećanju, baš baš.
Žika puška, predavao nam je odbranu i zaštitu. Njegov biser pamtim još uvek. Na nekom času je viknuo na neku učenicu : ’Dole mi pušiš gore mi žvaćeš’. Smejem se uvek kad se toga setim. U wc-u na spratu ispod je uhvatio da puši a na času je žvakala žvaku. Crni Žika! A Labud mu bio kolega. Zašto Labud ne znam, znam da je farbao kosu.
Pušila sam Opatiju i HF u wc-u i dvorištu i gledala šorke jedan na jedan. Tad tako beše.
Svi smo bili u duksevima i farmerkama.
Ponavljala sam drugu godinu sa jednim kecom iz matiša. Bila mi to tuga tada. Ponavljačica. Ali zahvaljujući tome dobila sam savršenu profanku iz srpskog. Milicu. Ona je kod ponavljačice prepoznala dar za pisanjem, videla je da volim da čitam i ubacila me u neke silne sekcije. Glumila sam u nekoj školskoj predstavi i pobrala aplauze. Mislim da je bilo o Nikoletini Bursaću.
Hvala toj ženi. Jedina je te godine videla mene koja se uvek krila iza mangup maske. Niko pre a ni posle nje to nije video. Nikome nisam ni dala. Ona jeste.
Zaboravila sam mnogo toga.
Nisam tada znala da sam slobodna i srećna. Škola je za mene bila okov. Nisam je volela nikako.
Da sednem dobila sam 1?

Objavljeno na sajtu SlovoPres.

Žuti obraz

…….. ne ulazi se kad su zatvorena vrata.
Kroz odškrinuta je lako gurnuti nogu i ući.
Kod bolesnog ranjenog samog čoveka.
Uzeti mu svojim prisustvom dostojanstvo jer ga ponovo gledaš golog i uneređenog.
Iskoristiti nemoć da bi svoju poturio.
Nije ni to lako ali si bar obučen i skidaš ono što želiš i možeš.
Gaće ne.
One štite sramotu.
Žute sa obe strane,
tvoje.
A ti si ušao iako su ti vrata zatvorena.
Sa žutim obrazom.
Moj je čist i glup.