Fejsbuk kažu društvena mreža na kojoj sam svaki dan. Ima dana kada mi ništa ne smeta ništa i ne vidim, onako provrtim i zatvorim. Ali ima dana kao što je današnji a skupljeni u danas od mnogih prethodnih dana.
Ono što me izluđuje su slike i mudre misli. Neko nađe sliku neke devojke koja je nešto zagledana, plače ili ima neke silne cvetiće i leptiriće oko sebe. Neka sunca, mesec, reke, mora… I na sve to nalepe misao nekog ’mudraca’ , pisca ili ne znam koga već. I šta ja da sad tu kao nešto znam? Taj neko je produhovljen i deli svoja mud(r)ovanja sa svetom. Majke ti!
Svesna sam ja dna po kom svi bauljamo i tražimo izlaze iz ove naše nesretne životne situacije, ali manite me yoga, reikikija, molitvi i ostalih palamuđenja. Ustanem ujutro i zasedenem u neki yoga položaj izmantram neku mantru i svet je lep. Jeste šipak!
Nerealno.
Pozdravljam ako to nekome zaista pomaže ako je našao sebe i mir u tome. Ko god i na bilo koji način pronađe mir mogu samo da mu zavidim. Ja se vala majci koprcam i psujem po ceo dan nešto. Bode me u oči svaka iluzija i šarena laža koja mi se servira.
Što bi moja drugarica rekla, ćuti kenjaj i brzine menjaj.
Često su mi u glavi naši preci. Zdrav seljak na selu.
On ustaje u cik zore i žuri da na’rani stoku. Treba spremiti jarmu za krave, splačine za svinje, kukuruz za kokoške. Kako životinja bude srećna kad vidi seljaka sa hranom! Onda se ide na njivu gde se kopa ceo dan. Jedu na njivi, seljaku je u glavi koliko još vrsta ima da okopa do mraka. Nema kada da misli o prolaznosti života, o srcu koje kuca samo za jednu osobu… Žuri da završi posao na njivi da bi stigao kući da napoji i nar’ani stoku pred počinak. I nema vremena da misli ni o čemu, može da pokuša da napravi plan za sutrašnji dan i u krevet u san bez misli.
Motika brale! To ih je činilo zdravima i u telu i u glavu!
Mi u gradu nemamo te mogućnosti i onda krenu filozofiranja od kojih mi je muka. Ne samo na fejsu nego svuda… Od umovanja ništa. Fizički posao je zakon. Kad se ljudski umorimo nema mesta tandrkanju. Cenim da su sportisti najzdraviji jer nemaju kada da palamude. Imaju raspored treninga i udri, kakve crne mudre misli. com.
Mene kad pri’vati neka muka ne mogu da mirujem i kao budem duhovna. Nakačim se na prozore da ih perem, nešto mesim ili izađem napolje u luftir štrapacirung. I nikome ne kačim slike sa mudrim mislima po fesju. Šta će neko s tim? Šta ću ja s tim?
Budimo realni i ništa više.
Slažem se. Ista je stvar i sa pesmama…i još se ljute što im niko ne lajkuje , khm, postove ili blogove, kako već sve to ne nazivaju. Više mi se svidja nečija nepismena rečenica od svih prepisanih mudrosti onih koji bi da budu pametniji i pismeniji nego sto jesu, kad se kite tudjim perjem.
A selo – čini mi se da nisi skoro tamo bila. Ni njima dan nije ispunjen samo radom, obavezama … skrste ruke i oni, ali najčešće uživaju u serijama, znaju svaku napamet, a izmedju se malo žale na težak seljački život. Časna reč, ja se lično uverila.EJ, u mom rodnom selu 80 posto domaćinstava nema zasadjenu ni jednu jedinu šljivu.
Negoslava slažem se. I meni je draže da pročitam neki nepismeni post ali da osetim da je napisan iz duše i da ta duša želi da neko čuje za nju nego prepisane i neoriginalne citate.
I u mom selu je kao i u tvom, tuga. Ovo se više odnosilo na prošla vremena o kojima sam ja pisala.
Da. Samo mi je žao što je sada ovako…
Pa to! U radu je spas.
A i luftir štrapacirung valja, ako nema prozora za pranje ili njive u blizini 🙂
Sve, sve, samo ne mudremisli.com.
Jedno je kad čovek svojim delanjem, čitanjem (ko ume da čita, stvarno čita), izlaženjem na kraj sa problemima, funkcionisanjem sa ljudima – dođe do nekih istina, a potpuno drugo kad mu se neka istina servira na tanjiru, kao – evo, izvoli, to je tako, pa ti sad tako postupaj i tako živi ako ‘oćeš spokoj i radost.
Uh, sad sam se razjarila, i mene baŠ ume da najedi sve to.
stasha 707 to je to. Instant vremena istant recepti za bolji život.. sviranje svircu koje je užasno daleko od realnosti.
Slažem se sa tvojim komentarom u potpunosti.
Zelena, mislim da se svako bori kroz život na svoj način. Meni su na primer mnogo pomogle takve pozitivne misli kad mi je bilo najteže, ali isto tako znam i videla sam da se drugi bore na drugačije načine. Neki ljudi su radili kao vatrom opečeni. Ja sam im se divila, ali ja tada tako jednostavno nisam mogla. Dozvolila sam sebi ono što je meni prijalo. Sto ljudi, sto ćudi. Mislim da je bitno, ne kako se neko bori kroz život, nego da se u tome medjusobno podržavamo. Veliki pozdrav!
Nataša imala sam i ja tu fazu, još uvek čuvam notes u kom sam zapisivala te misli. Ali je nerealno tako uvek živeti zar ne?
I kao što napisah ako nekome to pomaže pozdravljam naravno!
Pa zavisi. Luiza Hej zagovara da ponavljanjem pozitivnih misli ili afirmacija možemo promeniti svoja uverenja. Ima puno i istraživanja na tu temu. Jednu knjigu „Bilogija uverenja“ sam i pomenula na svom blogu. Ima i jedno novo naučno polje, psihoneuroimunologija, koje se bavi time. Ja se slažem da rad pomaže jako, ali mislim da ćemo i ovoj drugoj temi tek učiti.
Lepo ti rekoh da nemam njivu… ali, kad sledeći put nešto lupim, ti me slobodno prevaspitaj motikom… brazdu po brazdu, dok ne dam prinos po hektaru na nivou očekivanja…;)
Šalu na stranu, potpuno si u pravu i, što bi rekli, potpisujem napisano jer i meni ista stvar ide na živce… samo što od svega toga jednako nema leba…
Znaš, nije su zapravo ništa posebno promenilo i svako je od vajkada bio kako-tako „mudar“ makar u svom društvu… i nekima se sviđalo jedno, a nekima drugo… Samo što su poplavom društvenih mreža te „mudrosti“ postale vidljivije, a onda su se i ta društva izmešala, pa poneka od tih neželjenih „mudrolija“ tu i tamo zaluta i u tvoju ušuškanu nišu…
„Lepote“ 21. veka, šta ćeš…;)
I sve što možeš je da ih ignorišeš… i da malo pažljivije biraš društvo…
Dobro, de… možeš/možemo i da pišeš/pišemo…:)
Alexa dogovreno lupam motikom!
Ignorišemo, pišemo ali to je narod – zapao u masu tuđih misli u kojima se gubi originalnost i ne pokazuje ličnost. Draže mi je da me neko opsuje a da je iz srca nego da mi prilepi Koelja i time mi nešto kao rekao!
A i sta ce ti mudrovanja kad ti imas tvoje zvedice i planetice pa mozes da ores i kopas po njima :-p
Imamo svi ti prolaznilče! 🙂 I ja i vi sa mnom ili bez mene! 😀
Slažem se sa tekstom, sa Aleksandrom, Negoslavom, sa Stašom, ali i sa Natašom 🙂 toliko malo su nas (dobro, de, mene sigurno) učili da mislimo o životu, a toliko mnogo da sve prihvatamo kad potiče od nekih „autoriteta“… Dobra tema za razmišljanje.
noviinternet savršeno esencijalno ubodena srž ovog teksta. Ja ne bih umela tako da formulišem, hvala ti na definiciji. To je to šta sam htela da kažem!
Hvala ti za tvoje hvala 🙂
X puta sam pomislila da mi ne bi bilo lako da zivim od zemlje (zaistinski, ne da mi stoji ne iskoriscena), da bih se naustajala rano, nalegala kasno, naradila (covece, pa i bez zemlje slicno zivim… 🙄 ), naprodavala na pijaci i td, i td, ako zaista hocu da bivstvujem od te zemlje. Ali verujem da bi mi od takvog rada glava bila bez svakojakih opterecenja koja opsedaju svakog dana, htela ja to ili ne.
Po nesto od tih mudrih mislim znam da lajkujem jer mi u datom momentu prosto upale neku lampicu u glavi, daju ideju za nekakav izlaz i lepsi pogled na blatom umrljanu sliku svakodnevice. Nisam pristalica onih koji u nedostatku svojih reci pokusavaju da me edukuju, prevaspitaju, kulturno nasamaraju tudjim mislima i izrekama, umesto da se posluze svojim recima, iskustvima (na uljudan nacin – a moze) ili da ne zbore nista jer je nekad cutanje pametnije od takvog mudrovanja.
Inace mi ne smeta da procitam dobar citat, pesmu, pricu…poznatih ili manje mi poznatih likova ako me zainteresujue i uz „dopustenje“ da samo zakljucujem bez „podsticaja spolja“.
tatjanamb apsolutno se slažem sa tvojim komentarom, nemam šta da dodam ni oduzmem od njega, hvala.
Danas se višak energije ne troši na njivi nego u fitnes centrima… a ja bih sve te dame što se mlate sa pilatesima i ostalim skalamerijama tako rado smestio na njive i dao po motiku. Em dobro za liniju em korisno…
Exxx neka idu kada mogu, jebiga nekome je život majka, nekome maćeha ali ne bodi me u oči sa time dok jedem pasulj tri dana!
Podsetio si me na nekog ko je „mudro“ predlagao da umesto rekreacija (koje, uzgred, nista ne kostaju u smislu termina jer se samoorganizujem u „prirodi“ naseg velegrada) uzmem da klofam tepihe u dvoristu 😯 😈 :lol:. U isto vreme, savetodavac se vec decenijama bavi tenisom, kao „nisko budzetnim“ sportom al’ za malo… 😆 E, pa nece moci, ove noci, a Bogami ni narednih :D. Dizem glas u ime svih zena ove blogosfere koje, ako imaju prava na rad, zaradu i ostale brojne obaveze (malo li ih je, sto bi rekao IronijeXL) , imaju pravo i na rekreaciju primerenu godinama, zeljama, vremenu, budzetu… 😛 Uaaaa za ovakve predloge zvane nix fitness, zivela motika & njiva :mrgreen:.
P.S. 1 Ovo ne vazi za one sto preteruju, rad i obaveze ne poznaju ni u teoriji, a kamoli u praksi. A ima ih. E, njih bi (i zensko i musko) uputila na Exx-ov komentar :OK: :D.
P.S. 2 Mozda bi Exxx mogao da nam demonstrira jedno motikanje po njivi nekim video snimkom sa sobom kao glavnim junakom (malo samoreklame nije na odmet) pa da vidimo. Mozda se neka i odluci ako je cena povoljna, dasa za motikom zgodan, sta ja znam… :lol:.
Lični je izbor svakog od nas hoće li biti kreator ili konzument (ili i jedno i drugo) sveopšteg proseravanja, kojem su društvene mreže neslućeno pomogle da se razlije okolo.
Da svaka roba ima kupca, važi i ovde.
Laka i jeftina roba ubedljivo dominra u strukturi potražnje, pa posledočno i ponude.
„Čini mi se rođače, da je standard pokvario ljude – jedu govna i sanjaju“-B.Štulić
Boro sve si rekao, slažem se. Hvala na iskrenosti i neuvijenom jezičkom izražavanju.
Sve si lepo napisala, ali kuku nisi spomenula.
Mislim, saglasan sam, ali budimo realni, tražimo nemoguće. 🙂
Wokciech kud’ kuku zaboravih kukala mi majka! 😀
Ne tražim ništa samo sam ukazala na još jednu pojavu na društvenim mrežama. Neće moj tekst ništa promeniti ali sam napisala šta mislim o tome i to je to.
To što neke stvari ne poznajemo, ne razumemo, ne umemo da ih primenimo na sebi i učinimo sastavnim delom svog dana i života još uvek je premalo kao razlog i opravdanje za to da ih osudimo, popljujemo, omalovažimo i proglasimo šundom, kičem, farsom, ko zna čime sve .
A sve, baš sve u životu je stvar ličnog izbora.
Dobro jutro i blagodaran dan želim 🙂 .
Plava Baklavo šta si htela da kažeš?
Kopi pejst će mi nešto reći o nekome?
Ja sam rekla šta sam htela da kažem 🙂 . Nema svrhe neke stvari objašnjavati pred onima koji su unapred zatvoreni za to da čuju, a da se raspravljam nemam nameru. Medjutim, mi ne treba da donosimo sud o nekome, nego treba da naušimo da pogledamo u sebe same. Kad to savladamo shvatimo da nemamo prava da osudjujemo izbore drugih i govorimo o njima s omalovažavanjem. Pa šta ako pišu? Pa šta ako kopiraju? Da li ikoga vredjaju? Da li se ikome rugaju? Da li bilo kome čine bilo šta loše? FB bar ima mogućnosti da izabereš sadržaje koji će ti se pojaviti na zidu. Sve se svodi samo na jednu: živi i pusti druge da žive.
Baklavo ti ja se definitvno ne razumemo.
Neka tako i ostane.
Razumela sam ja tebe odlično 🙂 . Da, u pravu si, neka na tome ostane :-).
Bora me je preduhitriom napisao je ono što i ja. Nema veze, ponoviću:
“Čini mi se rođače, da je standard pokvario ljude – jedu govna i sanjare”-B.Štulić
Slažem se bona.
Eto zašto ja ne idem na FB… totalno nemaštovito i nekreativno mesto 😦 Probala jednom, nije mi se dopalo, na nagovor probala još jednom, jope’ ništa… Ne mogu da lajkujem nešto što nije „izvorno“ i tačka. Više mi se dopada blogosfera 🙂
Labilna meni su oba mesta ok kada su originalna a ne plagijati.
Ha,ha dobra ti je to ideja, motika je bolja od psihijatra, trebala bi mi jedna 🙂
Breskvo, imam ja slobodnih alatljika, između ostalih i motiku.
I srp i čekić.
Javljam se na radnu terapiju 🙂
😀
Hehe očigledan višak vremena… Jel da ga nemamo, ne bi ni ti ni ja sedeli i klofali (kuckali ko sumanuti) u ovo čudo, nego radili „nešto“. haha Napravili su u nemačkoj istraživanje „u kojim delovima društva ima najviše naci-ideja. I pokazalo se da je to među studentima i penzionerima 😉
Ima tu istine Branko! 😉
Lepo sam ti govorila da FB nije mesto za ozbiljne ljude poput nas OVDE! Nemam pojma šta se tamo dešava i mogu ti reći da sam mirna. Samo mi fali da se ZBOG FB još nerviram. Imala sam drugih stresova!
Ko ih j..
FB je skroz ozbiljno i ok mesto, bar meni, ali ima tako tih nekih društvenih pojava koja mi ponekad nadignu živac!
Hahaha, kao da slušam svoju mamu kako priča dok čitam ovaj post. Ona ima takve prijatelje što „kače“ mudre misli. Mene nervira neka druga sorta. 🙂
Motika čini da zaboraviš svoju prolaznost. Ništa ne može da je porekne. I poneki seljak je svjestan tog.
Bela ovo je jedna od stvari koja me nervira, pozdravi mamu! 😀
Svesni smo svi..