Dok se tuge skupljaju zagledane u strah, zapitam se kako im pobeći?
Fraze poput suočavanja i prevazilaženja straha ne uspevaju, ne mogu da uspeju.
Nada kopni pa se opet rađa. Krvava i izubijana. Došla je da boli svojim postojanjem, čekajući da bude nahranjena.
Dođe mi da je ostavim gladnom da vidim šta će se desiti!
Ne umem to ili neću? Ne znam.
Tuge se nižu, ne umiru nikada.
Ako one mogu da žive, neka živi i nada.
Iz inata!

Advertisements