Mislim da ovo nema veze s godinama, još sam mlada jelte, ali zaboravljam. Možda ima veze sa vremenom koje provodim pored računara ili mi jednostavno curi mozak!

Skoro vidim dečka, smeje se raširio ruke, sav srećan da me zagrli, a ja pocrvenela. Nemam pojma ko je. Grli me on, govori moje ime, pita gde sam, šta radim… A mene muka uhvatila. Kako ne znam ko je, da li sam normalna, nemoguće da me zeza zna me, vidi se. Reče on na kraju ko je, ni toga se ne sećam! Aoo bruke moje a pravim se da se sećam, kliberim se, odgovram na pitanja i ne znam šta da ga pitam kad nemam pojma ko je. Izgovorih se da žurim i pobegoh. Ne bi ovo bilo tako strašno da je prvi put, dešavalo mi se mnogo puta. Kako oni mene upamte a ja ništa ne znam, nije mi jasno? I šta mi je sa sećanjem, mozgom, radi li to kod mene?

Gledala sam slike iz albuma pre izvesnog vremena. Slike stare dvadeset godina i manje. Rastužim se kad se vidim kako sam bila mlađana i lepa.. ali pola sveta oko mene ne znam. Pitala sam drugarice koje su na slikama, jedna kao i ja nema pojma, druga nam se beči i deklamuje imena i događaje. Da ih sretnem ne bih znala ko su.

Kako sam sve to zaboravila, zašto? Nisam jasna sebi nikako.

Znam da mozak ima pregrade gde pakuje informacije, pa nailaskom sledećih se stare gube. Razumem kad baba od sedamdeset godina nema pojma, ali što ja? S čime sam ja to prepunila pregrade?

Da li je moguće da me je internet zaglupeo jer tu ne treba pamćenje, gugl je tu za sve što bih pamtila jel?

mozak_ss1