Beogradski splavovi su provod, tako kažu. Radoznala, kao i uvek, reših da odem da se provedem. Beograđanka sam jelte, da i ja to doživim.
Bilo je to pre nekoliko godina, taj splav je u međuvremenu izgoreo. Nas četiri u farmerkama i majicama idemo na splav. Svi prvi a bogami i poslednji put!
Stigosmo do splava a tamo gužva kao da se ulazi na koncert! Gomila dece stoji u redu da siđe preko mostića do splava. Ja već počela da psujem, ali kad smo već tu idemo. Stadosmo u red, ej opet u red da uđemo i provedemo se! Komaraca šes’ miliona. Ispipaše nas ćelavci što obezbeđuju i krenusmo da milimo preko mostića do ulaza u splav. Ljulja se mostić, mi stisnute kao na ulazu na koncerte, psovke su šatro bile zbog komarac. O devojkama namunjenim, nasiseljnim i dečacima koji su nabildovani u uskim majicama ne bih. Ali o parfemima bih! To ubi od mirisa. Kao da je svako sipao po pola litre na sebe, ne može se disati, a sve pomešano sa znojem, leto je. Glava je već tu počela da me boli. Trajalo je to ljuljuškanje preko Save neko vreme sa sve parfemima i komarcima.
Najzad uđosmo unutra. Separe nemamo nego za šta se zakačiš. Stadosmo oko nekog okruglog stola i pogledasmo okolo. Nema šta da se vidi. Isrped nas, iza, okolo, ma svuda gužva. Glave koje se tresu levo desnom skaču gore dole. Kao dvae’s šestica u špicu. U čemu je fora?
Muzika trešti sačuvajmebože, miriše na sve strane, nema se šta videti, nema se gde mrdnuti. Ne može se progovoriti! Provod! Moj pogled je bio zakucan ka mostiću na kom je i dalje stajala gomila mirisnog i šljaštećeg sveta spremnog za provod. Gde ćemo svi stati bokte! Ljulja se onaj splav a ja se mislim kad se otkači onaj mostić pa svi odemo u tri lepe. Preznojile smo se sto puta, naduvale jer miris trave je svuda okolo, popile piće i rešile da se izvučemo iz tog grotla!
Putovanje natrag je trajao još duže jer na mostiću svi ulaze, mi jedine izlazimo, provod je tek počeo! Gde će se provedete bog vas ne ubio kad je unutra kao u prepunom autobusu, samo što ne počnu da ispadaju napolje!
Umorile smo se od tog guranja, trajala je ta saga jedno tri sata, pobegle smo odatle u kafanu da sednemo na miru i pogledamo se, a posle beži kući pod tuš jer smo smrdele kao tvorovi od svih onih parfema i znoja!
Splavovi nas više videti neće!

Objavljeno sa sajtu SlovoPres.

Advertisements