re me
Od 6.2. je Merkur krenuo retrogradno, unatraške što bi rekli, i eto super izgovora za sve što ne ide po planu.
Ako nam crkne televizor, računar, telefon, izgubimo papire,
zakasnimo negde.. sve je kriv retro Merkur samo da znate!
Ja sam ga zamislila ovako.
Gledam kroz prozor kako neko odlazi od mene, krene pa se saplete, pa stane da vidi na šta se sapleo, pa malo opsuje, pa nastavi dalje. Malo dalje mu ispadne telefon iz ruke, pa opet stane, psuje, gleda levo desno i nastavi, vidi autobus, potrči da stigne a ono mu se zatvore vrata pred nosom. Onda gleda u nebesa, psuje, pođe da sedne na klupicu, promaši sedište i padne. Sedi na ’ladnom betonu i plače od besa. Ne treba više da gledam, znam nastavak. Ustaće, otrešće prašinu sa sebe, namestiće krunu i krenuće dalje.
Dakle, sa retrogradnim Merkurom se saplićemo, padamo, besnimo i na kraju stignemo gde smo pošli i završimo započeto. Ne staje se, samo smo malo više smotani i okolnosti nas teraju da budemo pažljiviji. To je sve, ne ujeda, majke mi, to je ipak benefična planeta. Igra se malo sa našim životima, sapliće nas i usporava. Do kraja februara će nam biti tako. Ko uklaviri šta mu je, biće pažljiviji i završiće davno započete poslove, obaveze, platiće račune. Biće nas i onih što ćemo da bauljamo po prošlosti, srećemo ljude koje nismo videli odavno…
Dosadno nam neće biti a to je jako važno, svakodnevica bez dešavanja ubija, zar ne?