Tu

Koliko te imam i nemam
Malo je.
Malo za ljubav
Razloge .
Premalo ničega
Koje u ničemu traje.
Na stolu ispred mene su
Cigarete,
Puna pepeljara,
Ispijena čaša vina
Novine od juče
Prošlost u sadašnjem trenutku
Služila je zaboravu
U sadašnjosti.
Malo je tuge
Još manje sreće
Premalo smeha
Nepostojanje.
Koliko me ima
Sve manje postojim
Premalo je mene u meni
Zatvorila sam vrata sadašnjosti.
Nepostojanje.
Nemanje.
Neplakanje.
Nereagovanje.
Ništa od nas
A sve je tu, uvek.

Izgubljena

Imala sam nepunih osamnaest godina, devojčurak, dete. Žurila sam u život da mi se desi, da mogu i ja da ga pričam drugaricama jer one su sve izgubile nevinost, ja nisam.
On je bio par godina stariji od mene, upoznala sam ga preko drugaričinog dečka, frajer, dasa. Zvali su ga Čombe. Zaljubih se odmah. Viđali smo se na žurkama zajedničkih drugova, ja zaljubljena od ušiju. Možda se on meni smeškao, možda nekada nešto rekao, ne sećam se, živela sam svoj film u glavi. Da je on taj, da će se zaljubiti u mene, da je već zaljubljen, da i on misli na mene…
Bližio se moj osamnaesti rođendan, trebalo je da pravim žurku za društvo. Koja sreća u to doba. Matorce otperjaš iz kuće i ludovanje.
Veče pred moj rođendan me je pozvao, bio je u stanu kod dečka moje drugarice, da dođem da se vidimo, popričamo… Bila sam presrećna. U mojoj glavi je bilo da je on shvatio da me voli, da… Ćurka.
Otišla sam tamo, u stanu je bio on i brat od dečka moje drugarice, klinac. To mi je dalo hrabrosti, malo razočaranja jer nećemo biti sami, ali mislila sam da ćemo mi otići u sobu gde će me on poljubiti i reći da me voli. Ne sećam se šta je rekao malom ali ga je poslao negde i ostali smo sami. Bila sam srećna, zbunjena, zaljubljena… Poljubio me i odneo u sobu. Legli smo na krevet, počeo je da me mazi, ljubi, vata. Rekoh mu da sam nevina i da neću ništa dalje, rekao je da razume i neće. Opustila sam se… Kako sam ostala gola, ne sećam se, ali sam mu verovala da neće jer sam više puta ponovila da sam nevina. Sledeće čega se sećam je da se zakucao u mene. Vrisnula sam kada sam shvatila šta mi se desilo, gurnula ga i otrčala u kupatilo. Krv mi se slivala niz noge, drhtala sam, plakala, od čuda, od straha, od ne znam čega. Došao je i on u kupatilo i krenuo da me diže na veš mašinu, bila sam šokirana. Tada sam prvi put videla golog muškarca, njegovu muškost umazanu mojom krvlju. Odgurnula sam ga, otrčala u sobu, obukla se i pobegla napolje.
Otišla sam kod drugarice i plakala pola noći.. Ispala sam glupa, krivila sam sebe zbog naivnosti, zaljubljenosti, glave u oblacima..
Osamanesti rođendan sam preplakala, nisam mogla da se zaustavim. Lagala sam roditelje da je to neki drugi razlog, da mi je žao što brat od tetke, koji je umro, neće slaviti osamnaesti rođendan, dan sam starija od njega. Jeste mi i to bilo žao ali sam se osećala jadno, iskorišćeno, silovano, odvratno zbog prethodne večeri.
Trebalo je da dođe na moj rođendana, nije došao naravno, i nikada više ga nisam videla.
Zašto je to uradio? To sam se pitala i tada i sada..
Godinama kasnije tražila sam dostojanstvo u ogledalu, samopouzdanje, odgovarala čoveku kog sam volela kao u policijskoj stanici detalje te večeri, koju sam želela da zaboravim. Lomio me da priznam da sam to htela. Lomio me loš seks sa njim, to mi je bilo moranje. Lomilo me sve to deceniju i više i slomilo.
Spakovala sam sebe u ništa, otišla od svega da se nađem.
Neke delove sam našla, sastavila, neke još tražim jer sam oduvek glumila nekog drugog.