Svest

Imam pravo da ne znam
Jer znam
Da kada bih znala
Ne bih znala da ne znam.
Imam pravo da znam
Da ne znam
Da sam sve znala
I zaboravila da sam znala.

Trenutak večnosti

Trenutak je dovoljan da tišina progovori.
Gleda u reči koje su ostale
Da ne postoje.
Progutane.
One koje dave
Kao kost u grlu.
One koje vise u vazduhu
Neizgovorene
One koje su umrle
U trenutku kraja.

Dva slova

Ne volim da te volim.
Ne volim da te imam.
Ne volim.
Kada bih volela tebe
Srušila bih sebe.
Sebe volim jer moram
Sebe imam uvek
Sebi ostajem
Sama
Ničija.
Tvoja jer me ti hoćeš
Jer me voliš
Jer me hoćeš.
Želiš.
Znaš li da nemaš nadimak
Nemaš ni ime
Imaš dva slova kojima ja znam značenje.
Dva slova koja me drže budnom
Kada pozoveš
Tada vidim prošlost
Laži
Izdaju.
I neću da te volim
Iako mi se stomak zgrči kada me dotakneš.
Nazvaću to željom
Bestidnom
Ljudskom
Izdajničkom.
Ali to ljubav nije.
Boli me što ne mogu da oprostim.
Ali ne mogu to je jače od mene.
Ne volim te.