Sunce u Ribama

Kako prepoznati nekoga rođenog u znaku Ribe?

Kako kad ni oni sami sebe ne prepoznaju. Njih vode emocije. To su vam oni ljudi koji nešto neće ili hoće a nemaju pojma zašto, osećaju to nešto i za to nešto ne postoje reči. E sad, nije njima lako. Ako vole, Jupiter kao vladar Riba sve to preuveliča, dosoli, zabiberi. Oni tada samo vole i ništa drugo ne umeju da rade, žive za trenutke sa voljenom osobom, pišu im semesove, šesnaest puta na dan govore toj osobi da je vole, osamanaest puta pitaju tu osobu da li je voli. Ako im kažeš da guše, smrtno se uvrede i naljute. Ako su nevoljeni, ao, ao, tada kreću salve samosažaljenja, plakanja, kukanja, alkohola. Obavezno, ali obavezno se stave u ulogu žrtve. Dođe ti da ih istučeš, al’ ne vredi. Oni stvarno to tako osećaju. Ako varaju, aoooo, pa nema boljih muljača. To će znati sve fore samo da bi se videli i voleli. Šerlok Holms i Agata Kristi zajedno da uče kako se konstruišu događaji za muljanje. Tada im mozak najbolje radi. Isto tako najbolji su u poslovima koji se bave nekim tajnama, detektivi. Deluju smušeno, naivno ali umeju da prodru u svaku ljudsku srž. Do kraja. Samo ako se ne zaljube, tada je sve u drugom planu. Ali sve.

Sunce u Ribama nije hrabro, nije ponosno, odvažno… Ono je osetljivo, vlada dvanaestim poljem, nesvesnim, uvek su u paketu sa nekim emocijama jer da ih nema ne bi se nikada pokrenuli. Sedeli bi i uvenuli. Lju, emocija ih jedino pokreće.

Drage Ribe, srećan rođendan. Da li vam je blagoslov ili usud to što umete da osećate u jednom danu ono što mi ne možemo za pola života, to vi znate.

Kraj jednog života

Razvod.

Dešava se iz mnogo razloga. Važno je da to dvoje ljudi više ne mogu da žive zajedno. Da jedno ne voli i ne želi drugoga kao partnera. Čija je krivica nebitno je. Ti rastanci su neprepričljive boli onoga koji se ostavljen. Deca pioni.

Razvod je kraj jednog života, ne celog, kraj suživota i obaveza koje su delili. Brak se sklapa iz raznih pobuda. Opstaje dok dele zajedničke dužnosti. Jedno prema drugome, domu, deci. Brak je odlazak na posao, dogovoranje o obavezama nakon toga. Zabavi posle toga, pozorištu, društvu. Uglavnom sve udvojeno. Brak je prihvatanje roditelja, rodbine i familije u braku. Ne živimo daleko od njih u drugim državama i to se mora poštovati. Tu negde kreće prvi kamen spoticanja posle onog navikavanja na vršenje nužde u kupatilu dok je partner u prostoriji pored. Mešanje roditelja, zaova, šurnjaji, pašenoga i ostalih tašti i svekrva. Svi dobronamerno daju savete koji se neretko penju na vrh mozga. Ovo je posebno kada se rodi dete, pa nagrnu bake sa savetima a deke sa flašama da se časte unucima.

Dete dobija svoj prostor. Ceo, nedeljiv. Ono vođenje ljubavi u zabavljanju i životu pre deteta tada najčešće postaje obaveza. Klasika, da se odradi posao. Tada se najčešće menjaju odnosi. Nekima bude i bolje, nema pravila ali se dužnosti udvostručuju. Kod frizera se trči s posla dok vrtić ili baka čuva dete.  Mobilni telefonu uvek u rukama, dogovoranje oko kupovine za ručak, večeru , toalet papiru koji je nestao.

-Svrati kupi hleb a onda svrati podigni odelo sa hemijskog  i požuri da odvezeš na trening  dete,a posle toga svrati i kupi mi čarape pukle su mi danas zaboravila sam da ih kupima a još sam na poslu, a kad krenete kući svrati i kupi nam po picu da ne kuvam večera.

Drž’ tamo, drž’ vamo, uveče ispred televizora i počinje zevanje. Tuširanje na brzaka, seks na brzaka i spavanje na brzinu.

Onda nakon par godina, decenija nekome padne roletna i poželi slobodu. Ne da ima nekoga, nego da nema obaveza. Da čita, druži se, ne kuva ručak kad mora nego kad želi, peglanje pred izlazak. Spavanje popodne, gledanje filmova u pola noći sa kokicama. Bez reči, bez dogovoranja, bez planova za sutra.

Sloboda.

Povređeni i ostavljeni partner traži krivicu u sebi ili najčešće misli da postoji neko treći. Da je ona kurva da je on švaleraš.  Ima i takvih slučajeva ali i to je simbol slobode uz nekoga drugog.

Deljenje imovine je najveći problem u našoj državi, deljenje dece, potom ide deljenje kumova, prijatelja rodbine. Jedni mrze druge, ispiraju mozgove jedni drugima ko je kriv i da su imali sve preduslove za dobar život. Stalan posao, sređen stan, divnu dece i to napuštaju. Nazivaju ih budala, konjima, neiživljenom stokom. Tako im je lakše jer je njihova muka onda blaža.

Sloboda to nije.

Sloboda je pozitivna stoka puštena na livadi da živi svoju prirodu jer je zajednica gušila.

Razvod je težak, nerazuman. Uvek jednoj strani i svoj silnoj rodbini sa te strane ostavljenog koji kao da nikada više neće naći nekog drugog i početi novi život. Nerazumevanje tada caruje. Nerazumevanje srca koje je prinuđeno da bude podeljeno na dva dela. Koje će biti skupljeno opet u celinu  sa nekim ili u samoći.

Ljubav je pustiti da ode onoga koga voliš ako on to želi. Nema sile zaustaviti odlazak ma koliko to bolelo. Nema vraćanje na staro. Nikada.

Sujeta je ovde najopsaniji igrač, ne srce, ne ljubav. Sujeta je vladar uz ego.

Mnoga deca su srećnija uz rastavljene roditelje nego uz one koji imaju farsu od braka. Dozvolite deci da budu srećna uz dva zdrava, razdvojena roditelja nego uz dva koja se ne vole i dele životni prostor i ništa više. Kao cimeri sa decom. Tužno.

Mnogi žive ovako iz mnogo razloga, najviše praktičnih a po meni je šmeker onaj koji pusti da ode onaj koji u toj zajdenici više nije  srećan.

Tekst objavljen na sajtu SlovoPres.