banana torta

-Mico, gde si bre kupila ove crne banane?

-Pa, bile šezdeset dinara i reče mi onaj kod Brke da su unutra dobre.

Gledam one crne banane i oću d’ umrem. Mislim se “‘bem te sirotinjo kad padaš na prodavac fore pa kupuješ ono što je crno a unutra dobro”. A i mislim se kako će na ovoj vrućini do jutra da budu ko ugalj. Već zamišljam muve i ose oko stola.

Ali, ček’; mogla bih tortu da napravim ali ne znam kako beše ide recept. Već me hvata neki neizdrž. Guglam recept ali nikako da ugledam taj koji tražim, a pojma nemam kako ide. Da pozovem sestru – pravio njoj zet tu tortu kad je operisana. Ko god joj je došao u posetu doneo banane. Postadoše majmuni kući. Zovem je, ne može ni ona da se seti, ali misli da je ona fora kilo šlaga, litar kisele, dole plazma, gore voće i ne zna šta još posle.

Aha! Upali mi se lampica, ali mala neka. Trčim do zdrave hrane, ne znam ni sama zašto. Koji me đavo tera nemam pojma – moram sad i odmah da je napravim. Koja sam budala, d’ izginem niz one stepenice od trčanja, kao da mi život zavisi! Pri tom sam imala telefon u ruci, nisam bre mogla ni da pričam kad moram da pazarim! Fala bogu da u zdravoj hrani nema reda od šes’ milona ljudi koji ne mogu bez zanimacija za zube, pa pazare po sto grama. Izašla sam isto toliko puta čekajući da se izmeri. ‘Ajte u klinac! Sa prodavačicom sam na prst u dupe, maltene se izljubismo.

-Šta sad praviš na brzaka?

Kažem joj za šlag tortu, ali neću kilo, mnogo bre. Pita ona da l’ ‘oću pola kile. Može. Može i 600 grama, a može i 550. Mislim da mi je dala šesto, jer sam već cupkala. Žurim kao da mi svatovi dolaze!

-Koliko ćeš keksa?

-Pa ne znam, šta ti misliš? Dvesta ili 300 grama?

-Dvesta ti je bolje.

-‘Aj daj 200.

-A možeš i eurokrem u jedan fil ili kapućino?

-Da, mogu.

-Imam Cipiripi, ako nećeš Eurokrem?

-Ma jok, imam kući.

A mislim se, kad se onaj eurokrem razvuče ko sirotinjska naćuva odma’ će da me iznervira. Munuću kapućino, imam vanilu i lešnik.

Uletela sam u kuću, perem ruke, trčim da uzmem čantru i mikser. Sipala sam šlag i kiselu vodu. Ne vide se dobro one crtice, više od pola litre sam sipala ali koliko tačno pojma nemam. Muti, drn, drn, steže se! Jes! Ček da munem keks, u šta ću, može u ovu mericu, bokalče u kom sam merila kiselu vodu. Sljuštim tu keks i trpam šlag odozgo, e sad koliko, to pojma nemam. Mešam kašikom da dohvati dno, vadim pleh svetlosnom brzinom, prosipam keks sa šlagom. Letim po one crne banane, ljuštim ih i seckam, da ih bacam preko onog keksa. Odozgo stavljam malo šlaga i zatim, odokativno, kad je ostalo recimo pola, sipam kapućino od lešnika. Zamašem kašikom i tras u frižider.

Imala sam posle neke silne goste, jedan probao, ali se još nije bilo steglo. Pojeo parče torte na ne znam koliko piva. Njemu  super, a i meni – nakon pivceta.

Danas sam se nameračila da je probam – savršenstvo ničega, a ukusno i lepo se seče. Još kad bih umela lepo da isečem.

Tri dana ćemo da se gostimo, a oko trista dindži košta, sve sa crnim bananama.

Moram da dodam i P.S.

Nisam rekla da sam ‘tela da bijem Micu, ali mi je majka i bilo mi je žao.

Nisam rekla da ko ‘oće da je pravi – neka recept potraži na netu.

Najvažnije! Imati Mesec u Lavu kao vladara podznaka u opoziciji sa Suncem i mučenim mi Mekurom rezultuje ovakvim pisanijem i ovakvim spremanjem u kuhinji.

‘Ladno može još jedan podnaslov:

Dramatično pravljenje torte Meseca u Lavu.

Gle, bre, drame oko gluposti i još teksta pride!

Tekst objavljen na sajtu SlovoPres.