10685484_830634556999740_2286404262822096886_n

Sa strahom sam na Ti. Čuj na Ti, dođe mi ko otac i majka zajedno.

I onda nas dvoje tako krvno vezani gledamo i divimo se hrabrim ljudima. Žudimo da nas usvoje na čitav život, da nam promene krv i postanemo jaki.

Kad cvrc.

Nakon nekog vremena, molbi usmenih, pisanih, pečatiranih, sa dva svedoka hrabri priznaju.

Prvi hrabri se boji mraka, drugi napuštanja, treći samoće, ćetvrti pauka, peti bolesti, šesti zubara, sedmi vode, osmi igle, deveti ne sme da se vozi liftom, avionom, brodom, deseti klovna, jedanesti zmije, dvanaesti krvi, trinaesti ne sme da ostane sam u stanu, četrnaesti ne sme u gužvu, petnaesti u zatvoren prozor, šesnaesti ne sme da pije lekove, sedamnaesti da ne poludi, osamanesti otvorenog prostora, devetnaesti bubašvaba, pacova, miševa, pasa, mačaka, visine….

I shvatismo da sa strahom niko nije na Vi.

Pobeda i poraz ujedno.

Ostasmo siročad neusvojena.