Menopauza

 

 

Živim, ma šta živim, preživljavam u strahovima čekanja menopauze. Mislim, imam neke najavice ali to nije to što gledam skoro svakodnevno.
Njih dve, sestra i prijateljica, moje najmilije plivaju naveliko klimakteričnim vodama. Sedimo često kod mene, to se skida jedna, pa druga, pa trče na prozor, pa im delim lepeze. Onda se oblače, pa posle nekog vremena opet jedna se skida pa duga. I tako jedno trideset pet puta dok sedimo i pijemo kaficu. Uvek su slojevito obučene, znaju za jadac. Aj što se kod mene skidaju, nego kad izađemo negde, ono situacije, kulturica neka, opet! Skidaju se, crvene u faci, dave, brišu znoj.
A ja?
Jadna ja ih gledam čas jednu čas drugu pa se mislim – jebote ovo zajebano! Mene bre sramota što se ne skidam, da im bude lakše, nego samo gledam i zakazujem gaća party.
Kažu da je noću najgore, e to sam i ja doživela. Em, idi idi nesanico, em, sve mokro na njima i na meni mi. Odjednom kao u rerni da ležiš i moraš se rashladiš inače se umire na licinom mestu. Kosa sva mokra, ulepljena, podočnjaci se slažu kao kiselo testo za pogačice.
Promena raspoloženja i nenoramlni naleti emocija nam već po ženskom rođenju ide u prilog, ali sada petnaes’ puta, minimum, jače.

Kreće fobija od leta. Tako da ga poklanjamo ko god ga oće!
Pile one sve što su čule, pila i ja preventive radi. I noćurke i crvene deteline i Femisane a i b i ostale pičkematerine.

I ništa.
Priroda tera svoje i možeš da se rokneš. Tera nas da budemo luđe nego što jesmo, mislim ja još nisam skroz ali gledajući ove dve skoro svaki dan upadam u frku.
Mislim da će to da me poludi načisto!