Nemam

Sve što imam

Nemam

Nemanje je privilegija nas koji nemamo ništa.

Nemanje je traženje da se ima

A ja,

Ja nemam ni sebe

I ne tražim ništa.

Ni juče

Ni sutra

Nisam tražila ni danas

A i prošlo je već.

Nemanje je ustvari bogatstvo

Nemam šta  da izgubim

Nisam ništa ni imala.

Zelena u glavi, dupetom na zemlji

 

 

Dok sam bila mlada, visila sam na drvetu kao zelena jabuka. Nisu mi mogli ništa ni sunce ni vetar ni kiša. Volela sam ih. Osećala sam se dobro tamo gore, slobodno, blizu neba. Svet je bio moj.
Sazrela sam i otpala sa grane. Sedim na zemlji. Žulja. Traži plodove, podseća na sebe, na realnost, na noge koje treba čvrsto da me nose.
Klackaju ali me nose, trpe.
Gaze po zemlji, po blatu. Smetaju mi i sunce i vetar i kiša. Ne volim ih više.
Podsećaju me da ću istruliti.
I sad bi, kao trebao neki optimistični kraj da fljusnem ali nema ga.
Istrulićemo svi a do tada gumene čizme i pičim.
Tamnija nijasa zelene sam ali i dalje zelena.
U glavi.