10422190_877011359001041_6117128153072030227_n

Mnogo je teško odjednom početi govoriti o nekome u prošlom vremenu. O nekome ko je u jučerašnjem danu bio u sadašnjem vremenu.

Dok moja drugarica pokušava da sklopi iste misli, ja pokušavam da budem uz nju. Mislima, glupim rečima, besmislenim pozivima, prisustvom.

I jebem majku vremenu za koje je on tvrdio da ne postoji. Uvek sam se svađala s njim u vezi s tim. Vreme sada za nju ne postoji, znaš!

Danima sam motala po glavi razgovore s Markom, tekst koji želim da napišem.

Mislim, nema sad ko da me truje Šemsom, Šikicom, Kitićem, Savom Radusinovićem i zeza za ‘leb. Nije mi dozvoljavao da upadnem u bedak, budem tužna, mlatio me s „Rajka kućo stara“. Udarao po mozgu, moj je problem što se to slivalo i do srca.

Marko Nikolić je bio sin svoje majke, njena kopija. Nije ni čudo, jer ga je rodila na prvoj godini fakulteta, studirao je s njom. Pametan do beskraja, enciklopedija, za razliku od nje bio je cinik. I jebem ti ovo „bio je”. Ostao je sve to i ostaće zauvek.

Miljer mu je dala strogoću, obrazovanje i neopisivu ljubav. On njoj prljav veš, bombonjeru iz autobusa za Dan žena i mislim da on sad najviše pati jer nju boli život.

Bio je intelektualac u svakom smislu te reči.

Bio je njen, voleo je, zavidela sam im na pogledima u kojima se videla ljubav iz aviona. Terala sam ga da pravi decu da Milja bude baka, lepa baka. Nije hteo u ovoj godini jer je godina devetke. Kraja. Bio je odličan numerolog. Bio je brat, bio je ortak, bio je u senci jer je tako hteo. Gadio se sjaja, mada je bio bog, voleo je retke stvari, one neke za koje ne znamo da postoje. Kupovao je čokoladu na pijaci. Sećam se da mi je uvalio da čitam neku knjigu od devetsto strana. Sve sam mu sručila na gomilu. Kao, ja ću da postanem pametnija, prosvetljenija kad pročitam tu knjižurinu. A on ih je čitao po petnaest komada na jednom godišnjem odmoru. Jeo je znanje, a jeo je i ono što sam kuva. Bila ja na ručku kod njega i Kris. Neću da koristim aorist jer ga je nervirao kod mene. Evo, nigde ga nema.

Voleo me je, a užasno sam ga nervirala, osećanja su nam bila ista. Ne znam zašto je odabrao i mene za prijatelja, ali sam danas privilegovana što sam to bila. Njegova majka me je takođe izabrala, njoj ostajem dok nas ima.

Sve ovo što sam rekla premalo je, presmešno u odnosu na ono što je on bio. Moje nedostajanje je ništa u odnosu na Miljino, Kristinino i njegove braće.

I realno, da mi on sad uređuje tekst, rekao bi da mnogo serem i da se dodvoravam publici, a ja u stvari sebe smatram nedostojnom da pišem o Tebi.

Kanelone su bile super za, kako si me zvao i zezao, prvo pero Slovopresa.

Aj’ siđi da mi ovo urediš i lektorišeš, majketi!

 

12417768_10207085107303363_5661199832927621821_n

Si proverio?