treba-pas-jer

Ona je bila od onih žena koju kao ništa ne zanima, a zna sve. Mica mi je pričala o njoj a ja sam samo znala da je uvek skockana, namirisana i nasmejana. Ona je čula da živi sa sinom za kog su pričali da je narkoman. Živo me zanima kako su to zaključili i kako su znali da se drogira. Pitala sam Micu da li zna kako izgleda drogiran čovek, nije znala, mislila je isto kao i pijanica. Isto tako sam je pitala da li i ostali znaju tako kao ona. Nije imala odgovor, nego se ljutila na mene što opet pametujem.

I ta skockana žena, doduše Kina se videla iz aviona, je uvek  govorila da je super, da je zdrava, da joj ništa ne fali i da je njen život lep. Čudio se komšiluk kako tako priča a sin joj se drogira. Bili su ubeđeni da laže. Umela je ona da sedi sa njima u vrelim letnjim večerima i da im priča o njima. Znala je o svakome sve a i o onima o kojima oni nisu ništa znali ona je znala.  Opet su svi bili u čudu. Kako ona sve zna o njima a uvek je u prolazu kao  da negde žuri. Mislili su da se ne druži ni sa kim i nije im bilo ništa jasno. Onda su smislili da je sigurno vidovita jer drugo objašnjenje nisu imali.

Sorta mog komšiluka je ona što peče paprike iza zgrade, viri iza zavese ko gde ide i kad se vraća, šta nosi u kesama, ko im dolazi, kači veš na štriku da se vidi sve od gaća, čarapa, majica, sve po dve štipaljke prikačeno. Onaj što pegla na terasi, jede na terasi i zeva na istoj osmatračnici po ceo dan. Dobijam i ja informacije da je onaj iznad stana od onoga, kako ne znam jebote, radi vežbe na terasi a da onaj ispod onog stana se razboleo i da je ulaz do nas dva dana zaredom dolazila Hitna pomoć. Ne znam šta da radim sa tim informacijama ali klimamglavom i odmah ih zaboravim.

I odjednom engima, žena sa sinom narkomanom, koga su videli tri puta, sve zna o njima. Uvukao se neki stra’ međ’ njih. Da im nešto ne baje, da nema kuglu u koju gleda, terorija mali milion, odgovora nigde. Imali su utisak da im se podsmehuje. Bilo mi je više muka a i smešno da sporadično slušam o toj ženi, skoro pa veštici. A onda je neko njenog sina video na televiziji, bila je reportaža o njemu kao osnivaču nekog sportskog društva. Opet su bili u čudu, kako sport a narkoman je. Pravdali su to time da je u ovom državi sve moguće. Bilo je tu i onih matoraca koji su se odmah setili Maradone i to je bilo to. On se drogirao a bio je najbolji fudbaler sveta. Obožavam  te komšijske teorije zavere.

I ova priča ustvari nema kraj. Još uvek se istražuje i nagađa kako ta žena  zna sve o njima i kako njen narkoman osniva sportsko društvo.

Istina nikoga i ne zanima u nju se ionako ne veruje.

Važno je da ima šta da se priča.

Advertisements