Kurva, krvavih kolena

Šta sad plačeš? Kako da te ne udarim kad sam ti lepo rekao da ne ideš na fejs, a ti ideš. I kaooo tamo si zbog familije iz Nemačke. Pa jel nema drugi način da ih čuješ ili vidiš, nego baš preko fejsa a? Mamu ti jebem, mene si našla da lažeš, da ti jebem krvavu majku kurvo jedna! Gleda ona slike sestričine, pazi kurca! Pa nek ti pošalje na viber da i ja gledam! I sestra ti je kurva, ko zna čije je dete rodila, jadan onaj čovek što sa njom živi.

****************************************************************

Pa jebote što ide na fejs kad joj je lepo rekao da ne ide. Zato je i dobila batine.

**********************************************************

I Ivana nije mogla ovde da dođe da pije kafu nego ste morale da idete u kafić? Moje pare trošiš? Ona te častila, ma nemoj, da ti je neka drugarica znala bi da sam rekao da bez mene nema izlazaka. Ti joj bre  to nisi rekla, i sad se pitaš što sam te udario. Pa moram kad nećeš da me slušaš. One ribe idu u kafić, kao da u kući nema kafe. Jel ja zbog kafića sad nemam mira, jel bilo vredno a? Ima i nju da polomim zato što je kurva i vuče te napolje. Pa da vredi udala bi se, a ne sedela sa drugaricama po kafanama. Boli me bre kurac što je ona doktor nauka i što se posvetila karijeri, šta ćeš od nje da naučiš? Namestiću joj ja foru, videće ona mamu joj jebem. Eno je zove te, javi joj se ako smeš i reci šta sam joj poručio. Nećeš, evo ja ću: Ej ćao Ivana, kako si? Aha, ma daaaa, u kupatilu je, reći ću da ti se javi. Na poslu je pa nisam mogao da joj kažem, ali ću tebi da jebem sve po spisku. Idi po dete u obdanište, šta sliniš tu kobilo jedna.

******************************************************************

Pa što je izlazila kad je znala da će to njega da iznervira? Neke žene to rade namerno, neka je pretukao kad ga ne sluša.

***********************************************************************

Ma daaaaaj boli te glava kad je meni do seksa. Što nisi popila lek? Ili si se već kresala sa nekim danas pa sad sa mnom kao ne možeš? Šta me gledaš tako, skidaj se bre. Nisam se ja oženio da bih i dalje drkao. Nećeš, ja ću. E sa’ću da ti jebem kevu. Ne plači, udariću te.

On izvršava bračnu dužnost bez njene volje.

**********************************************************************

Šta joj teško da mu da? Pa svaki bi popizdeo kad mu se digne a žena neće. Normalno je da hoće seks sa svojom ženom kad mu dođe.

*******************************************************************

Šta me briga što dete gleda, jesam li ti lepo rekao da ne ideš u školu po njega u mini suknji! ‘Oćeš da se muvaš sa tatama a? Pa jebote, šta će ljudi da pomisle kad te vide u miniću? Ova traži nešto jer udata žena se ne oblači tako. Ti mali da ćutiš tamo da i tebe sad ne zveknem!

*********************************************************************

Šta ga izaziva jebote, lepo joj je rekao da ne nosi minić kad ide po dete u školu. Mora da pazi kad već zna da je takav.

**********************************************************************

Hiljadu opravdanja za njega, ni jedno za nju.

Čak i kad je ubije, ovako komentarišu i pravdaju nasilnika.

Bolesnika.

Psihopatu.

Jedno oko

Za nju nije postojao niko sem nje i njene trenutne opsesije u vidu nekog novog frajera.

Znala sam je skoro do rođenja, ne sećam se kada je počela da dolazi, zove, uleće u pola noći sa pričama o Milanu, Zoranu, Slavku, Žiki,  Peri… I svaki je važan i svaki je ljubav njenog života.

Ona o meni nije znala ništa, sem osnovnih stvaru. Nisam je zanimala. Nije ni ona sebe toliko zanimala koliko su bili važni ti silni muškarci. Ni jednog nisam upoznala, ne znam kako. Zvala je u dva ujutro, u tri popodne, dolazila u deset uveče, uvek izbezumljena sa nekom pričom kako je on rekao to, a ona njemu ovo, on je ospovao, ona plakala, ili obrnuto i okrenula se i otišla. Plakala u busu, pred roditeljima, kolegama na poslu. Svaki raskid, ma svaka svađa je izgledala kao da je sahranila pola uže i šire familije. Zvali su me njeni roditelji, uplašeni, uplakani da čuju šta se to toliko strašno desilo. Pravila sam se da ne znam. A ona se već sutradan mirila i dolazila kući nasmejana. Nekada i kod mene. Gledala sam je i slušala kako je on voli, izvinio se, išli su na kafu. Ma ženiće je uskoro sigurno. Ni jedan je nije oženio do dana današnjeg. Ne znam da li i dalje juri te neke likove, drami, seče vene, urla i davi nekog drugog. Mene više ne, ni ostale drugarice. Sve su je odjebale. Smučila nam se.

Danas kada se setim nje bude mi je žao. Ona je negde emotivno sjebana a nesvesna toga. Pijavica, čičak, koja se lepi za ljude za koje umisli da su nešto posebno. A bilo ih je previše. Godišnje dva komada minimimum. Davila je te momke, kontrolisala ih, stavljala se na prvo mesto u njegovom životu nakon par dana poznanstva. Niko nije mogao niti smeo da postoji sem nje. Često su bili to zauzeti ili oženjeni muškarci, nemogući, za koje se ona borila da budu njeni. Uvek sam se pitala da li njoj ustvari prija da se takmiči sa njihovim ženama. Da dokaže, ne znam kome, da je ona bolja. Smišljala je začkoljice, bolesti, šeme i dileme samo da ih zadrži što duže. Pretila samoubistvom, jedno sedamnaest puta najmanje. Terala je od sebe ljude koji je vole. Nas, drugarice, roditelje, braću, familiju, kolege. Smetali su joj svi koji nisu podržavali njeno ludilo i nemogućnost da bude samo sa njim u mislima u svakom danu 24h. Nije mogla da bude ćerka, sestra, prijatelj, koleginica, sve joj je to oduzimalo vreme za nekog tada važnog lika.

Godinama sam je slušala, zarad starih dana, nade da će je proći, da će taj neki stvarno biti važan i da će ostati. Nije se to desilo. Meni se obraćala jedino kada sam trebala da potvrdim njeno : ‘ Jel da, da sam u pravu’. U početku je bila u pravu, kasnije je’ bila u pravu’, samo da je skinem s dnevnog reda i da što pre ode, a na kraju nije bila u pravu. Razgoračenih očiju je gledala u mene, ne verujući šta joj govorim. Kraj je došao burno onda kada sam joj rekla da joj treba psihijatar i terapija i još svašta nešto, uz gomilu argumenata da ona o meni nema pojma i da me nikad ne pita šta se meni dešava, već samo priča o sebi. Bila je ljuta, uvređena, besna, na kraju je izašla plačući iz mog stana i nikada više nije došla. Nije čula ono što joj odgovara od mene. Kasnije su i ostale to uradila. Roditelji je ‘trpe’, šta će, njihova je. Njih povremeno sretnem, dobri ljudi su. Ne znaju šta će sa njom. Sada je stalno za računarom ili mobilnim telefonom i stalno se dopisuje sa nekim, često besni, plače… Ne ljute se na mene, razumeju me.

Patila sam za njom pet godina. Danas, deset godina nakon našeg zadnjeg susreta, srećna sam što sam se oslobodila pritiska i drame koja ničemu nije služila. Iskreno bih volela da je srećna i da najzad nađe tog nekog uz kog će ostariti.

Hemija i fizika ljubavi

Dok je silazila niz stepenice zgrade, videla je dvoje klinaca kako se ljube. Misli su nastavile da lutaju, tamo gde su već pet godina. Toliko je netaknuta u svom braku. Tešila je i teši sebe da nije sve u seksu, laže se bezočno. Htela je da ga pita mnogo puta zašto je više ne želi. Plašila se odgovora, znala ga je, nije htela da zna. I gledala se često u ogledalo, nije imala salo, grudi su joj i dalje bile čvrste, guza isto. Na nogama je imala celulit tek kad sedne, ovako se nije video. Oko očiju bore tek kad se nasmeje. Znala je da joj ništa ne fali i čekala je, čekala pet godina svog muža da je ponovo pogleda kao ženu. Kao onda kada su se upoznali, kada su vodili ljubav više puta na dan, svakog dana, svuda, kada je voleo pogledom, skidao njim. Kada je njegova žudnja za njom bila neprestana. Tako su dobili Anju koja je ove godine pošla u prvi razred osnovne škole. I juče, dok smo ručali, pričajući o njenoj školi, tražila sam taj pogled. Nije ga bilo. Ugašen je. Dok je žurno, kao i svakog dana ustajao, gledala je njegovo zrelo, ali zategnuto telo, dok je spuštao poljubac na Anjinu kosu, osetila je njegov muški miris. Ali on je bio samo otac, neko ko je ispunjavao svoje obaveze prema detetu i to je sve. Opet je otišao na posao, ostajao je tamo do kasno u noć. Dok se izveštačeno smešila, da bi Anja imala lepu uspomenu na detinjstvo i ručak sa roditeljima, izlet, godišnji odmor, zološki vrt… u njoj je opet umirao deo nje.

On je morao da bude svaki dan sa njom. Par sati, njegovog, ukradenog života. Voleo je vreme sa njom. Istina je da je počelo sve sa seksom.Hemija među njima se osećala u vazduhu. Nikada nije mislio da će prevariti ženu, voleo je, ali ovo je bilo nešto drugo. To drugo je trajalo pet godina. Znao je da ih obe čini nesrećnima, ni on nije bio srećan, a opet nije mogao da se odrekne bilo koje. Sa jedne strane su bile Jelena i Anja, porodica. Zakleo se da će imati svoju porodicu, da nikada neće uraditi ono što je njegov otac uradio majci. Ostavio je, ostavio ih je zbog druge žene. Čitavog života je mrzeo tu ženu koja mu je uzela oca, mrzeo je i oca zbog majčinih suza i samoće. I  muke da pred njim glumi sreću, da skuplja osmeh i novac za njega. A onda mu se desila Žana. Kao da ga je magnetom vukla sebi. Žana, koja svaki dan sprema ručak za njega, ide sama na godišnje odmore. Ona je, sama ili sa drugaricama za sve praznike. Jer on ispunjava porodične dužnosti. Svako jutro mu je donosilo grižu savesti, svakoga dana je vagao, svakog dana ih je gledao i mrzeo sebe. Postao je svoj otac, a od Jelene pravi svoju majku. Tešio se da nije, jer je još sa porodicom a znao je da je to obmana za sve njih. Ali nikako nije želeo da Anja ima isti osećaj kao on kroz detinjstvo i mladost. Žana ga strpljivo čeka, voli, nada se, pa prestaje da se opet nada. Jelena ga svaki dan pogledom pita sve ono što ne želi da zna, a on ne sme da kaže. Njene tužne oči ga progone, Žanine takođe kada svako veče krene od nje kući. Jedino su Anjine vesele i njen smeh sa rupicama na obrazima mu vraća radost života, na tren. On je kriv, znao je to. Pitao se da li će Anja nešto osetiti da nije iskreno u odnosu njenih roditelja, da li će to sutra reflektovati na svoje veze i porodicu. To mu je psihijatar, kod kog je počeo da ide, rekao. Sedeo je često, kao i sada, u automobilu, ne znajući gde da ode i kome da se vrati. Obe su ga čekale. Obe nesrećne sa osmesima koje nije zaslužio. Znao je da on mora da preseče, ali nije znao kako i gde. Život bez Žane bi bio neživot a opet ona treba da se uda i stvori svoju porodicu. Želi dete sa njim. Preprike su tu skoro svakodnevno. Dali su i uzeli sebi pet godina. Dali su ljubavi da živi a pretvara se u gorčinu. Upalio je auto i krenuo ka njoj. Uvek sa nadom da će ona prekinuti i konačno staviti tačku na njih jer on kukavica nije imao snage za to.

Piškila – kakila veze

 

Oni se vole. U vezi su koja kreće od ranog jutra.

Ako nisu spavali zajedno, mobilnim telefonom se poželi:

Dobro jutro ljubavi.

Dobro jutro živote moj!

Kad krećeš na posao?

Za pola sata.

Javi se kad kreneš?

Mislim, šta ko ima od toga kad ko kreće na posao, fakultet ili bilo gde, nemam pojma.

Krenula sam, ljubim te.

Javi se kad stigneš da ne brinem.

Kao da će ona da ide preko minskog polja u najmanju ruku!

Stigla, haos mi je na poslu. Onda idu smajlići tipa, besna, plače joj se, šesnaest srcića i kisića.

Dobro je, sad i ja krećem na posao. Nemoj mnogo da mi se umoriš, trebaš mi večeras. Onda ide smajli sa bezobraznom kezom, onaj sa kul naočarima, pa da nije preterao, onda zvekne i srcić.

Ozarena ljubavna srca dva, se vole i kuckaju o tome, brinu da li je ono drugo piškilo ili kakilo.

Ju, njega nema da se javi da je stigao na posao. Ko zna sa kojom je, možda je ona bivša, a možda je i ona što mu se kezi na fejsu. Sada ću da  mu uđem na profil, da vidim inbox. Ne zna on da sam mu ja provalila šifru. Nije me sramota, baš me briga. Neće on mene da pravi budalom.

Na fejsu se on kucka sam pet riba odjednom.

Jaoo, sa kojom li je sada? Vidi ovoj je rekao da ima lepu guzu. Zadaviću ga! Pa zar mu nisam ja dovoljna? Ja koja se žrtvujem za njega, šetam psa sa njim, kuvam mu klopu, kupujem majice, brišem prašinu, perem veš. Pa zar on misli da sam mu ja kućna pomoćnica. Sada ću ja da cimnem onog malog, da idem popodne sa njim na kafu.

Stigao sam bejbe, pokvario mi se auto, odoh da radim. Smajli što kiska.

Ma on je mene našao da folira, šatro mu se pokvario auto. Sad ja njemu neću da pišem i idem popodne na kafu sa onim malim.

********
********
********

 

I ovako iz dana u dan Balkanski špijuni misle da su u vezi i da je to ljubav. Preko esemesa, vibera, fejsa i ostalih online stvari dok se ne vide. Ako se vide, jer pisana reč se, redovno, pogrešno shvati i eto povoda za svađu i raskide.

Ovo su manipulacije, jer je nemoguće da na ovom svetu postoji išta važnije od njih dvoje. Oni su sami na svetu i moraju da misle samo jedno na drugo. Kakvi crni poslovi, roditelji a kamoli prijatelji, spremanje klope, peglanje, telefon mora da se nosi sa sobom i u kupatilo, jer ako ne odogovore ne poruku, eto čuda. Gde si, s kim si, šta radi?

Piškim, jebote da jebote.

Oni su policajci i detektivi jedno drugom.

Otkad se to zove ljubav?