Oni se vole.
Oni su dugo godina u braku.
On određuje sve. Preuzeo je kontrolu na početku, s ljubavlju.
On ili ona kuvaju ono što on kaže, idu zajedno, nikada i nigde odvojeno. Nema potrebe, oni su jedno. On zna šta njoj treba:
Da obuče.
Da obuje.
Nikad ništa nije sama kupila.
Koja joj frizura najbolje stoji.
Koji lekar, ginekolog, stomatolog su najbolji.
Pronalazi joj sve i svakoga što joj treba.
On joj nalazi posao, i svakodnevno dolazi na kafu. Donosi joj cveće, čokoladu. Njene koleginice ga obožavaju.
On joj kuva kafu svako jutro.
On je divan komšija, otac, suprug, radnik.
On je savršenstvo, i ona je srećna što ga ima.
Ona nema drugaricu, druže se samo sa bračnim parovima.
On određuje gde idu na letovanje.
On plaća račune, letovanja, kreme, haljine i parfeme. On ih bira.
On savršeno kuva.
On ume da razloži sve situacije. Od potrošačkih, političkih, o filmovima, muzici, fudbalu.
On ume sve da popravi po kući.
On nosi džakove paprika i peče ih zajedno sa njom.
Ljubi je, masira noge.
Vodi ljubav na način na koji njoj odgovara.
On živi nju, ona živi njega. Zalepljeni i srećni. Uspavani.
Ona se budi.
Ide sa koleginicama na kafu, kupuje suknju na sniženju, knjige iz psihologije, čita, uči o sebi.
Shvata da je imala sve, sem sebe.
Rešava da ode.
On je očajan, gubi kontrolu.
On je besan.
On je mrzi.
On je ubija.
Tihi, fini i ljubazni komšija.
Psihopata u celofanu sluge, kontrolora.
Ona ne može da živi, ako on ne odredi sve.
Ona je kučka, pokvarili su je.
Mora da nestane.
Preostaju mu decenije preispitivanja gde je pogrešio. Sve je ispravno učinio, a ona je htele da ode. Ne može.
Rešetke mu ne smetaju, ionako je živeo u rđavom zatvoru.
Pasivna agresija, pod velom služenja i dobrote. Teško prepoznatljiva.
Mnoge žive u tome i lepo im je. Imaju sve i ne moraju da misle ni o čemu.
Misliti o sebi je greh i treba ga ubiti.
I on pred sobom nije kriv, savest mu je čista.
Šta se budila kog đavola!?
Zelena Soba 