0moler3

Pokojni ćale je imao pobratima, Himzu. Kad i kako su se pobratimili, nemam pojma. Himza, beše moler, ali od onih, sačuvajmebože.
Sećam se da nam je Himza jednom krečio. I nikad više. To krečenje stana je trajalo tri meseca.
Dođe Himza sa regularnog mu posla u frimi, Mica zgotovi ručak, on se najede, pa udri po ćaletovoj domaćoj rakiji i zaspi. Nema šanse da ga probudiš. Mica je htela da ubije matorog, on mene i brata, al’ Himza je Bog! Njega niko ne sme da pipne. Pobra!
Spavala sam kod drugarice neko vreme, brat nemam pojma gde je spavao. U stanu nam je bilo kao u vreme bombardovanja Srbije 1999.
Mica se zaklela da nam on više neće krečiti, i tako je bilo. Shvatio je i matori da mu je svu rakiju za tri meseca popio.
E, sad, ne sećam se kako se uvalio kod dede. Nije krečio, nego da se druži. Crna mu Hasna žena, nikad kući dolazio nije. Ali deda je takođe vadio domaću ljutu i udri sa Himzom. Baba je od muke počinjala da skida zavese, šatro da pere prozore, ne bi li ovaj otišao. Pretila je dedi da će se razvesti od njega zbog Himze.
Na kraju, brat, koji nije imao gde da radi, divnih devedesetih, krene sa Himzom da moleriše, da zaradi neki dinar. Himza ga olešio za pare. Jadničak je rmbao ceo dan a ovaj mu dao 10% zarade.
Bratu je pukao film i rešio da upiše kurs i postane policajac. To je i dan danas.
I kad bolje razmislim. Himza je kriv za sve!
Mada ne znam ni da li još živ.

Update:  Sestra se setila da je i kod nje krečio kuhinju, ceo letnji raspust. Tri sa dva 

Advertisements