Archive for новембар, 2017


Obraz gaće

CYtikJwW8AAyAKa

 

Gledam malopre nekog političara, kako priča nešto. Nisam ga slušala, samo sam gledala kako radi ustima, obrvama… Pa pomislih kakve li gaće ima?
Stvarno, kakav donji veš nose ljudi što ih gledamo kao mudovane face, po televizorima?
Da li su obične bele, bokserice ili tange? Da li su sa medama, zekama, žute, crvene ili erotsko crne?
Da li njihove gaće koštaju kao neki lek, kilo pršute ili sobna lampa? Da li idu po silnim Bečovima i kupuju tamo gaće, ili po Amerikama? Ko im pere te gaće? Sigurno plaćaju ženu da im pere, pegla, puši.
A ti Zelena nosi gaće sa pijace od 100 dinara i budi riba.
Madaaaa, ne bi’ ja te gaće menjala ni za jedne njihove!

Oni prodaju guzice, a ja to ipak, hvala, ne bih.

Advertisements

Mirisna romantika

Susenje-vesa001-670x447

 

Rešila sam da napišem jedan romantični post. Noćas mi pao u pamet.
Da bi uštedeli struju, prcnuli državu, pardon EDB. Pardon na prcku u sred romantike. AOoo gle mi uvoda!
Vešovi se peru noću. Rkću veš mašine u po’ noći u većini stanova. Kad je crveno slovo, a čuje se traktorisanje veš mašina, moja majka se krsti, i pita gde su rasli kad ne znaju za red. Ubila me, i odrobijala, da u tim danima operem nešto.
Staru mašinu nam je popravljao Veliki Brat, ortak koji nije sav svoj. Pošto delova nije bilo, jer je mašina bila starija od mene, govorio je da je popravka klasično srpsko budženje. Dok traje, traje. Crkla jadna na kraju.
Ova nova je bila tiha u početku, prvih godinu dana, sad se i ona čuje do prizemlja. I tako, noćas oko tri sam vadila veš, a on mirišeee na omekšivač. Joj divote. Odmah sam kačila manje delove, čitaj gaće, da mi miriše stan. Trenutno je Kokolino, plavi, na tapetu. A decenijama je bio Bohor, iliti Borko kako ga je Mica krstila. Sećam se onog vremena kad smo prali prozore na svakih mesec dana, pa drž tamo, pa rk vamo, i na kraju miriše cela kuća na Borka na zavesama.Lepo miriše, al brate bože na uši mi je više izašao. Onda su krenuli Lenori, dok nismo shvatili, nas pet devojaka, da od njega smrdi veš nakon nekog vremena. Neće taj više ući u moju veš mašinu da mi usmrdi vešove.
Od tada mešamo Ornele, i nemam pojma koje sve.
A divotttttte kad leti ustanem, a ono u sred ustajalog vazduha isparava miris od veša, pa se pomeša sa kafom i duvanskim dimom. Ništa lepše.
A sada, dok se gaće suše po radijatorima miriše mi ceo život na neko cveće, okeane, bebe, i život je lep.

Brka

keep-calm-and-love-lepi-brka

 

Često se zapitam šta ljudi vide na meni, odnosno u meni. Kako ja to delujem, da mi pričaju ono što se priča prijateljima.
Pre desetak godina, radili su fasadu na mojoj zgradi. Radnici na skeli su lepili stiropoL 🙂
Zamoli me jednom Brka, koji je glavni, da im skuvam kafu. Oću, što mi teško.
Skuvam i odnesem na prozor, jer su stigli do četvrtog, mog sprata. Sede Brka na krov susedne zgrade, srknu kaficu i poče:
‘Znaš, moja žena je suva dole. Nema šanse da uguram, a da ga ne oderem. Odustao sam’.
A ja trepćem, klimam glavom i ne umem da beknem. Ni da odem, ni da ga oteram u tri lepe, ni da mu dam savet kako da je pokvasi. Ništa. Muk jebote!
Kroz glavu su mi išle misli da bi Brka umočio u nešto vlažno, al’ što meni priča o suvoći vagine svoje žene. Verovatno bi onda mene. Ma nemoguće, nisam…
Brka i brkinica je bilo mnogo u mom životu. Živa sam ispovedaonica, i ne znam zašto, ali majke mi!
Update: Mnogo mi je žaooo što nisam mogla da vidim svoju facu tada

Gluposti

7679_862149183894758_9132419911021740732_n

 

 

Mogu da bacim sve moje gluposti.

Mogu.

Mogu da bacim samo jednu,

Mogu milion.

Mogu.

Mogu da ih zaboravim,

Zatrpam,

Zakopam,

Mogu sve,

Ali ne i da ih ubijem.

Ne mogu ni da ih pustim

Moje su.

Mogu da se pravim

Da ne postoje.

Mogu.

Ali one ne mogu.

Tu su.

A ja mogu i hoću

Da ih volim,

Jer su deo mene.