191498-skrivena

 

Prošle godine u jednom klubu smo gledali predigru. Dvoje, bogami starijih ljudi, možda i mojih godina, sedeli su za stolom i vatali se. Aj što su se vatali, gurali noge jedno drugom u međunožje, šaputali i grickali se za uvce, nego su se žvalavili sve u šesnaest. Kao da su sami na svetu, a ne u prepunom klubu. Ja, jadna šta ću, sedela sam tako da sam gledala u njih. To krljanje jezicima je trajalo jedno tri- četiri sata. Taman pomislim, aj dosta su se napalili, sada će da idu, oni jok. Nešto pričaju, pa onda se pipkaju rukama, pa se maze, pa rk nogu ona njemu. A sto onaj visoki, barske stolice, sve se lepo vidi.
Obučeni pornić.
Pa sam razvijala film u svojoj glavi. Da je on neki šef ili tako nešto, imao je torbu sa sobom, a ona mu švalerka. A onda da su muž i žena koji osvežavaju brak… Ne znam šta sve nisam pomislila, i munjavala laktom drugaricu kad god se opet zažvale.
Jaooooo, evo ih opet se ljube!
A onda se pomislim, a to i sad mislim.
Jeste to nepristojno, i da su klinci isto bi bilo, al’ bole njih šta ja mislim, kao i ostatak univerzuma. Njima je bilo lepo. Imali su svoje veče, crno vino, priču, predigru…
E, taj nivo bolenja uva bih volela da nekad doživim.
Ne umem brate, vaspitanje mi ne dozvoljava. Dobro ili loše, ne znam. Ali da  svoju intimu delim sa gomilom sveta, ne ide.
Ostaću takva, verovatno do kraja života.
Kako ovde, tako i u realnom životu.
Ne skidam gaće , baš svuda i pred svakim.

Advertisements