17264337_10209820212719289_5689007856729899047_n

 

Deca su surova, posebno u pubertetskom dobu.
Ja imam traume, života mi mog!
Osamdesete godine preselili smo se iz kuće u stan. Bi dži, bio i tada, naselje radničke klase. Imala sam dvanaest godina. Upoznala sam odmah ortake iz kraja.
Sašu, Agima, Bekima, Fljorima, Burana, Baneta…
E, taj Saša, ima nos kao orlovski kljun, i smislio je foru. Majku mu Devičansku!
Da ne bi njega zezali, on je smislio da napadne moj, mali nos.
I tako, izađem ja na terasu, a ispod hor. Saša diriguje, a Agim, Bekim, Fljorim i ostali pevaju:
Radicaaaaaa Gonzo, Radica Gonzooooo!
Jaooooo, a ja beži unutra, blam. Brat stajao pored mene i smejao se. Devica i on!
Mislim da je sad jasniji moj problem sa Devicama.
Pevali su oni meni tako dugooo. 

Serenadu nisam još doživela, ali vođu navijača protivu mog nosa, jesam!

Advertisements