Spakovala sam sve svoje strahove, sumnje, nesigurnosti, sećanja, suze, nemoć, mladost i iskustva, u džak. Vezala sam ga čvrsto, spustila u podrum svesti. Možda se ubuđa, istruli. Možda ga pojedu pacovi života. Možda izrone ponekad, za mrvicu nečega. Možda ostane zauvek tu, takav, čitav, moj.
Ja sam u njemu.
Sama.
Svezana u kučinu sospstvenih vrtloga.
Ja, dobra, loša, prošla.
Ja, džak stvarnosti da sam nestvarno postojala.
Zelena Soba 