12036672_10207421857722611_3122988519266572737_n

Uvek sam bežala od moranja. Uredno su me stizala. Čak i nesvesno. Činila sam ustupke, da bih izbegla opravdanja. Da bih imala mir.

Mir tražim svuda. Ne, sreću. Ne, zadovoljstva, samo mir. I onda prisvajam navike, da bih udovoljila. Da bih bila mirna, da ne moram da se bunim. To sam radila kao mlada. Svađala se, isterivala pravdu iz okvira normi i pravila. Bivala sam buntovnik. I sada sam velikim delom, unutar sebe. Spolja sam ona koja pristaje na prilagođavanja. Znam, da ću gubiti vreme, reči, energiju i ništa promeniti neću. Ljudi se ne menjaju. Karakterno. Ne menjam se ni ja, ali draže mi je da učinim da se neko oseti dobro u svojoj gluposti, nego da ga ja opominjem i ubijam u pojam.

Mir.

Zategnuću prekrivač na krevetu, ispraviću nabor na zavesi, ručaću u određeno vreme. Pokupiću mrvicu s tepiha usput. Pokupila sam navike. A tako mi slatko idu na živce. Kupujem mir. Kupujem slogu suživota. I kad god se uhvatim jebane mrvice s poda, opsujem u sebi najsočnije. Pretvaram se u moju majku. Ona mora sve odmah da vrati na svoje meste, jer drugačije ne ume da funkcioniše. Aj što ona skuplja mrvice, kako se iste lepe i za moje prste, kad me savršeno zabole što su na patosu.

Mir je skup, ali je ipak mir.

Dajem ono što mogu ,da bih ugodila.

Ugađačica sam postala.

Licemerna ja.

Život me gleda, čeka da oteram i sebe i sve u pizdu materinu, ali ne mogu.

Da li bi više voleo da sedim u brzom automobilu, krećem s gasom, vozim ludački, pazeći da ne olupam bankine? Kao što sam nekada radila, kao što sam se te polupala i prolupala? Tebe sjebala? Razbila u paramparčad. Sad si okrpljen.

Bolja sam ti valjda ovakva.

Živote, gledaj me, čekaj me, možda ti se nekada vratim. Ako ne stignem na vreme, oprosti mi.

Morala sam da te živim naopako, i nekada i sada. Nemaš me drugu, nemam te drugog ali ti bar nudim mir, kao i sebi.