Pre par godina, klijentkinja koja je došla na konsultaciju, tetovirala je obrve. Tokom priče mazala je pantenolom obrve. Tako joj rekli. Aj, nema veze. Pičimo mi horoskop, i u jednom od tih mazanja, ostade joj nerazmazana krema na čelu. Belasa ta tačka, a ona priča. Čujem ja nju, al samo gledam u tu belu tačku. Pa sve oću da joj razmažem, ali ne znam ženu, prvi put je vidim. Trajalo je to, nikako krema da se istopi, a nikako ni moja koncetracija da se vrati. Kad je razmazala, beše sve dobro.
Pričala mi drugarica kako se upoznala sa likom, muvali se preko neta, pa izašli na kafu. Kaže, super je on, ali ima mladež na licu iz kog su virili dlačice. Priča on, a mladež i dlake joj odvlače pažnju. Kaže da je sve vreme imala želju da ih počupa. Nije mladež bio presudan, ali nisu se smuvali.
Druga drugarica je na faksu, pod stare dane, imala predavanje o marketingu. Profa nema ni jedan zub. Kaže da nije mogla da veruje, a ni da ga razume šta priča. Ne seća se ničega sa predavanja. Pola joj je odvlačilo pažnju pljuckanje, krezavost, a većinu ga ništa nije razumela. Pitala se ko ga pusti da predaje tako bez zuba.
Ja, takođe primećujem izrastak, kada je žena neofarbana. I ume i to da mi odvuče pažnju.
Može biti da sam ja rasute pažnje, kao i moje drugarice i da nam Skoncetraciju kvare detalji, ali se stvarno pitam kako neki ne vide ono što bode oči?
Zelena Soba 