19642278_10210775810888646_4131418478883819487_n

Pre mnoogoo godina vraćala sam se taksijem sa dočeka Nju jra. Zelena mečka, ona strava, boli glava uši otpadaju. Vozila me kroz grad.
Politički nekokrektno, Ciga je vozio. Ne sećam se muzikice, priče, ne bih ni njega, da se nije desilo sledeće.
Izašavši iz taksija, krenula sam da prelazim ulicu, kad je odjeknulo u ledenom januarskom jutru:
– A bre sestro slatka, što mi lebac oduzimaš!
Okrenuh se zbunjeno ka njemu, a on će:
– Treba da budeš nežnija s njega!
Shvatih da sam lupila vratima. Ljankase sam i ja. Izvinjenje je prihvatio i otišao dalje.
A ja se decenijama nakon toga smejem januarskom ledenom jutru i:
‘A bre sestro slatka, što mi lebac oduzimaš’!
I ova gore, neka se smiri.