36988190_10214453394743339_4346617872622026752_n.jpg

“ …a jednom, u prepunoj dvajs’devetki, gura neka kabasta crvenokosa, probijase od sredine trole, pa pravo k’meni, na zadnju platformu, zagradime u ćošku i raspali: pa dejsimiti, pičkatimaterina, otkakose velinka o’celila, ti prest’o da dolaziš? a jel znaš daje onaj njen mladji bio u libije ka’su sadama ‘useina… a đuro sjeb’o komši’ski bmw, pa tri meseca… a kažem ja njoj… a ona meni nejedi govana… i svako malo pame šakom po ramenu.
…i pršti, nezaklapa, a jase samo ljubazno smeškam i kontamse kako ženu uživotu vid’o nisam, kako uživotu nisam upozno nijednu velinku, ni đuru, nitije sadam bio precednik libije, al’ nemam kud, pritislo, udavi načisto.
tri stanice pre moje, iskočim bez pardona, i pravo na nogu nekoj debeloj koja zaskiča: slone debeli, trapavi, nenormalni…
takosam rešio dase vozim staksijem i d’idem u peMzije.
dalje sve znate, nebi više otom…“
Hogar, af kors