6.3..jpg

bože me oprosti, ima nas raznih

…i taman digoh ruke od TV prenosa, kad se začu ono istorijsko i čuveno, iz hiljade grla: „Uraaaaa!!! Opleti, ožeži, puc puc!!!“ Kalašnjikov! E samo za tu stvar vredelo je istrpeti sve one prethodne mesečine, te kuravle i đurđevdane… I puče oduševljenje na platou u Guči, ustalasa se masa, nebom zapara vatromet, a ja se zaumislih: gle, što ti je Srbin… voli, bre, oružje, i voli da puca iz njega na sve što ima prefiks „pre“… (pre)stolonaslednik, (pre)mijer… itd., nebitno, samo nek se pije i puca, pa nek košta šta košta…

* * *

…i kad je već reč o sahranama, a nije… Radio sam dvadesetak godina skupa sa jednim starijim flegma-likom u firmi, nekim Radojem Miloševićem. Taj je, otkad ga znam, svakoga dana „Politiku“ redovno čitao otpozadi, tj. od rahmetli postera, pa prema napred. A facu je imao belu, k’o Baster Kiton, nikad ne znaš smeje li se ili je u nekoj muci, prosto zakucana faca. I jednog dana, vidno pobledeo, savi novine i prošapta: „Odoh na sahranu, umro mi neki mladi rođak, pa…“ I svi iz ofisa navalismo na njegovu „Politiku“, a tamo stvarno, sve crno na belo, stoji: taj i taj Milošević, u cvetu mladosti, nesrećnim slučajem, itd… I slika. I vreme i mesto sahrane (Novo groblje, u blizini…) i sve kako dolikuje. Ne potraja ni dva sata, a evo ga naš kolega Radoje, vratio se. Prilaze kolege i koleginice, redom, izjavljuju mu saučešće, on ćutke prima, s dostojanstvom klima glavom i napokon, seda za sto do mene, otvara svoje listinge koje je do tada radio, dohvati olovku i nastavi da sravnjuje, ali tiho i pevušeći! Pretrnuh. Da nije odlepio, puk’o? Možda od žalosti, možda od briga, ko zna, pa ga tiho priupitah:

-Jel’ tebi dobro, Radoje?
-Jest’… a što…?
-Pa mislim, zbog te sahrane i tako to… Kako je bilo, pričaj?
-A, na sahrani? Super! Pokojnika su tri puta dizali na „bis“ i četiri puta bacali uvis! Ma ludilo!

A onda je, da drugi ne čuju, samo meni, priznao da je bio na sahranama svih Miloševića na koje bi natrčao u čituljama, kojima je sahrana bila u Beogradu i u radno vreme, a da groblje nije bilo daleko, i da je najbolje kolače jeo na Orlovači, kad je…

E, bože me oprosti, ima nas raznih!

Hogar
14.8.2007.