Lirično dete

 

 

I tako, postaneš tetka. Više puta. I slatki su kad su mali. Medići. Nahraniš, poigraš se i muneš u krevet da kunjaju.
Al’ to poraste, pa ti jede džigericu!
Ne znam kako je mom bratu i sestrama, al’ meni nije lako! Oni će verovatno jednog dana u Lazu!
Pre neki dan, zove me sestrić od sedamnaest godina. Išao pre podne u školu, zaboravio ključ, nema kome da se uvali dok mu majka ne dođe s posla, i aj kod mene.
Ajd.
Tetka još u pidžami, nenameštenog kreveta.
– Ma ne moraš ni da nameštaš.
Kao da budem kul, njemu je to super.
Upristojim se ja, namestim mu da legne i bleji, ko velim ima mobilni pa će da se aka s time.
Ja sela za računar da radim svoj posao.
– A ti ne slušaš muziku?
– Slušam, si gluv? Tiho sam pustila.
– A šta slušaš?
– Radio Karolinu. To me ne smara dok radim.
– Ček da ti pustim rep.
– Nemoj Bogdane, ko boga te molim!
– Maaaaaaaaa daj Raco, znaš kako je super.
Narednih sat vremena Radica sluša:
Buksne
Fuksne
Duksne
Muksne
Tebra ovo
Tebra ono
Poče da mi tuče u glavi.
– Jel majke ti, šta se tu tebi sviđa?
– Lirika. Lirični su svi.
Pljasučelo, pljas, pljas!
Lirika, svetijebem.
A u sebi se mislim, od kad ga je Milja učila srpski, najbolji je u školi iz srpskog. Valjda mu je razvila nešto, lirično. Jebemti i Milju!
Tuče rep, blokovi, ovo ono, trte mrte…Trčim za rečima da ukapiram šta pričaju.
Počeo mozak da me svrbi, počela sam da zovem sestru da vidim kad stiže, da ovo lirično stvorenje ide kući!
I ondaK se porazmislim. Šta ova deca slušaju?
Jale, Bale, ove repere (nisam upamtila ni jednu grupu), Seke, Milete Kitiće i neke Kaće, pa neke sa Ah na kraju imena. Pa autotujunove, pa Rastu.
Pa dobri su oni jebote!
Odličnaaaaaaaa deca!
Ja bih poludela do sada sto puta, pa unatrag da to slušam.
Zvao me je i sutradan, na svu sreću da nisam čula telefon, pa se uvalio kod Joce.
Još me boli glava, al’ majke mi. Ubio me lirično.
Izem ti tetke!
Na slici je on, dok je još bio slatkica mala.

O kumu i sisama

 

 

Ne umem da kupim brushalter, pa me ubi. Poklanjaju mi drugarice, sestra i takoto.
Imam ja drugu u belome svetu. U Amerikama. Svake godine mi donese nešto lepo. Jednom mi je donela silikonski brus. Kad je to bilo, nemam pojma.
Meni bilo slatko da bućkam onaj silikon, a kad sam ga turila sve sam rukom zapinjala na mesto nepostojećih mi grudiju.
Moj kum Voja, onaj što me kritikovao, pa skinuo s liste prijatelja na fejsu, imao je promociju svoje knjige. Idem ja, da podržim kuma, u Klub književnika. Nije kum dugme!
Obukla ja nešto lepo bežasto, snajka mi kupila, ima dekoltejić. I mora brus. Setim se ja tog silikonskog, bežast i on. Ću da turim, da kuma ne brukam!
Promocija beše lepa, mada kum nije poneo knjige, pa nisam mogla da je kupim. Ko da je poš’o na poselo.
I sve bi lepo. I Pogolema i ja, i pesma kod Vuka, tad sam je prvi put čula:
I takoooo dođeš mi u san… tananna
Stigla ja kući, skidam jaknu, a ono ogromnaaaa fleka ispod grudiju. Lepljivo nešto.
Kukuuuu, šta je ovo?
Da nisam nešto prosula, da se nisam naslonila na nešto… Motam ja, Mica začinjava. Ček jaknu da pogledam, i ona lepljiva.
Bokte, šta je ovo!
Uleteh u kupatilo da se skidam, perem to nešto.. kad ono curi mi dojka silikonska!
Otiš’o brus u kantu, otiš’o i silikon, ostao Peđa Medenica da se peva…Otiš’o i kum.