18871_1222123390502_2859579_n.jpg

 

 

I tako, postaneš tetka. Više puta. I slatki su kad su mali. Medići. Nahraniš, poigraš se i muneš u krevet da kunjaju.
Al’ to poraste, pa ti jede džigericu!
Ne znam kako je mom bratu i sestrama, al’ meni nije lako! Oni će verovatno jednog dana u Lazu!
Pre neki dan, zove me sestrić od sedamnaest godina. Išao pre podne u školu, zaboravio ključ, nema kome da se uvali dok mu majka ne dođe s posla, i aj kod mene.
Ajd.
Tetka još u pidžami, nenameštenog kreveta.
– Ma ne moraš ni da nameštaš.
Kao da budem kul, njemu je to super.
Upristojim se ja, namestim mu da legne i bleji, ko velim ima mobilni pa će da se aka s time.
Ja sela za računar da radim svoj posao.
– A ti ne slušaš muziku?
– Slušam, si gluv? Tiho sam pustila.
– A šta slušaš?
– Radio Karolinu. To me ne smara dok radim.
– Ček da ti pustim rep.
– Nemoj Bogdane, ko boga te molim!
– Maaaaaaaaa daj Raco, znaš kako je super.
Narednih sat vremena Radica sluša:
Buksne
Fuksne
Duksne
Muksne
Tebra ovo
Tebra ono
Poče da mi tuče u glavi.
– Jel majke ti, šta se tu tebi sviđa?
– Lirika. Lirični su svi.
Pljasučelo, pljas, pljas!
Lirika, svetijebem.
A u sebi se mislim, od kad ga je Milja učila srpski, najbolji je u školi iz srpskog. Valjda mu je razvila nešto, lirično. Jebemti i Milju!
Tuče rep, blokovi, ovo ono, trte mrte…Trčim za rečima da ukapiram šta pričaju.
Počeo mozak da me svrbi, počela sam da zovem sestru da vidim kad stiže, da ovo lirično stvorenje ide kući!
I ondaK se porazmislim. Šta ova deca slušaju?
Jale, Bale, ove repere (nisam upamtila ni jednu grupu), Seke, Milete Kitiće i neke Kaće, pa neke sa Ah na kraju imena. Pa autotujunove, pa Rastu.
Pa dobri su oni jebote!
Odličnaaaaaaaa deca!
Ja bih poludela do sada sto puta, pa unatrag da to slušam.
Zvao me je i sutradan, na svu sreću da nisam čula telefon, pa se uvalio kod Joce.
Još me boli glava, al’ majke mi. Ubio me lirično.
Izem ti tetke!
Na slici je on, dok je još bio slatkica mala.