101601789_171396027735791_1929556410400505856_n

Dan, zamaskira mnogo toga.

Noć… e, to je problem.
Često, nema šanse da zaspim. Majko mila, po celu noć pričam sama sa sobom. Psujem, naravno.
Te unutrašnje monologe, ne daj bože da neko čuje. Tri Laze me ne bi spasile.
Nikako da se pomirim sa sobom. Nikako!
Onda zaspim ujutro, probudim u podne, izubijana od same sebe. Sednem da popijem kafu, pa se pomislim:
Bolje da se tučem sa sobom, nego sa nekim drugim.
Niko me ne može posavađati sa nekim, kao ja sama sa sobom.
Niko me ne može ni utešiti, do ja samu sebe.
Ljubav, se zove imenom Mojim!
Svake noći raskinem sa sobom, ujutro se pomirim.
Doživotna veza, nepoptisani brak, bez svedoka.
Lajfkoučica da budem!